Изградња тунела испод Беринговог мореуза који би повезао руску Чукотку и америчку Аљаску могла би да постане један од најскупљих инфраструктурних пројеката у светској историји, због удаљености региона од главних економских центара и екстремних услова на крајњем северу, изјавила је за ТАСС директорка Центра за арктички и северни урбанизам при Високој школи економије Надежда Замјатина, преноси РТ Балкан.
– Изградња тунела у условима удаљености од главних економских центара и сурових северних услова очигледно би била један од најскупљих пројеката у историји – рекла је Замјатина.
Према њеним речима, сам тунел испод Беринговог мореуза технички је изводљив и био би свега око један и по пут дужи од тунела испод Ламанша који повезује Француску и Велику Британију.
Међутим, највећи изазови односе се на допремање грађевинског материјала и изградњу пратеће инфраструктуре на Чукотки.
Експерткиња је навела да се храна и гориво у овај регион већ достављају у оквиру такозваног северног снабдевања, али да би транспорт великих количина металних конструкција и бетона захтевао изузетно сложена логистичка решења.
Она је додала да би било неопходно изградити и приступне саобраћајнице до самог тунела на територији Чукотке.
– Не само изградња, већ и експлоатација тунела била би вишеструко скупља него у развијеним подручјима. Чак и скупља од Бајкалско-амурске магистрале – сматра Замјатина.
Према њеним речима, кључно питање у расправама о изградњи тунела испод Беринговог мореуза јесте постојање довољне количине терета која би могла да оправда огромне трошкове пројекта.
– Ни приближно није јасно које би количине робе требало превозити између Чукотке и Аљаске да би пројекат био макар донекле исплатив – истакла је она.
Замјатина је подсетила да се злато произведено на Чукотки већ сада транспортује ваздушним путем, док развој Бајмске рудне зоне не подразумева испоруку сировина у Сједињене Америчке Државе.
Она је изразила сумњу и да је у актуелним геополитичким условима могуће обезбедити значајан транзитни теретни саобраћај преко Чукотке.
Према њеном мишљењу, железничка инфраструктура на северу може бити економски оправдана само уколико постоје велике количине сировина за транспорт, а у случају тунела између Чукотке и Аљаске такви обими за сада нису на видику.
Раније је специјални представник председника Русије за инвестициону и економску сарадњу са страним земљама и директор Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев саопштио да је постигнут договор са једном инжењерском компанијом о изради пројекта тунела који би повезао Русију и Сједињене Америчке Државе.
Он је навео да се нада да ће пројектовање такозваног „Путин-Трамп тунела“ испод Беринговог мореуза бити завршено до краја 2026. године, као и да би се пројекту у будућности могла прикључити и Кина.
