Уместо „отклањања претње“, како је званично представљено, дешавања у Тивту више подсећају на пажљиво режиран политичко-безбедносни сценарио у ком је главна мета био председник Србије. Хронологија догађаја, цурење осетљивих података и медијска синхронизација отварају питање: Kо је и са којим циљем производио кризу?
Дешавања на аеродрому Тиват, од црногорских служби и медија описана као „отклањање хибридне претње“, заправо су класични пример хибридног напада, али изведеног с њихове стране. Напад је био усмерен на Србију и њеног председника, лично. Он је био главна мета, а постављени циљ, по свему судећи, био је: спречити долазак Александра Вучића на самит. Свим (хибридним) средствима.
Елемената ове операције има више, видљивих и пре, али и након дана у ком је чартер-лет стигао на тиватски аеродром. Што се самог чартера тиче, одмах у очи упада огромна нелогичност: каква је то „хибридна“ или „тајна“ операција, која се наводно изводи тако што њени актери сви заједно седну на авион, уредно пријаве лет и попуне све формуларе, на своје име организују и превоз и смештај током боравка, све то уредно плате и упуте се тако право на званични гранични прелаз? Зар не би, да је намера било какве „хибридне“ или „тајне“ природе посреди, уместо тога кренули у малим групама, раздвојени, алтернативним путевима или без евиденције уласка, вероватно и под туђим идентитетом…? Ова су питања већ јавно поставили многи. Али оно што је очигледно, по правилима хибридног деловања затрпава се медијском буком. Она је кренула оркестрирано у ЦГ, у „медијима“ и на порталима блиским локалној служби и политичким структурама вечито агресивним према Србији и свему што има везе са њом. Први од тих портала изашао је са именима путника, уредно откуцаним у преломљеном тексту (фотографије спискова појавиле су се тек касније). Врло необично, уколико се у реалном времену решава одређена „кризна ситуација“. Није необично, међутим, уколико је читава прича била припремљена унапред, па је и времена за припрему текста било напретек.
Извор из црногорске службе АНБ о дешавањима на аеродрому каже: „Информација о чартер-лету стигла је из АНБ према МУП ЦГ. Директор АНБ је имао већи део списка путника пре него што су слетели на аеродром. МУП ЦГ је само добио налог да поступа тог дана.“ Из наведеног се види чија је намера била да се у јавности произведе баш онакав ефекат какав је намерно генерисан. Јер да су желели да путнике врате без помпе, сасвим сигурно би баш тако и урадили. Да нису намерно објавили фотографије са видео-надзора аеродрома и поменути списак путника (без преседана на било ком аеродрому, било када), сигурно би био позван на одговорност (приведен, кажњен) онај ко је то урадио. Није ни ухапшен, нити кажњен баш нико. Напротив. Мада су супротне тврдње, очигледно лажне, пласиране службеним каналима. Ништа мање значајно није питање упадљивог ескивирања АНБ да достави званичну безбедносну процену боравка председника Србије. Затражена данима унапред, она није достављена све до ноћи уочи најављеног путовања. Ни уз вишеструке ургенције. Мада се то подразумева свуда у свету и у много мање значајним приликама, за посетиоца највишег ранга, у условима реалних (и добро познатих) безбедносних изазова, она је на необјашњив начин изостала. А познато је да се Радоје Звицер налази на територији Црне Горе: познато и српској служби, баш као и црногорској, која је и сама користила тај податак.
Уочи најављеног путовања председника Вучића, поменути портали у ЦГ објављују слике транспарената са увредљивим порукама и тешким провокацијама, који онда „бивају уклоњени“, па се поново појављују. Опет: ништа чудно, само уколико их поставља иста рука која их и „уклања“.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНакон свега, званично упозорење о високом безбедносном ризику по српског председника достављено је и јавно саопштено од стране БИА. Председник доноси одлуку да путује на самит. Увредљиви транспаренти (они „уклоњени“, као и нови) појављују се поред путева у ЦГ, јуришници „новинари“ се устремљују ка месту догађаја. Председник Србије, суочен са свим поменутим, током свог 24-часовног боравка у ЦГ у потпуности мења генерисану атмосферу, до краја неутралише све правце офанзивног удара који је био у налету, пред многобројним камерама успева да у праву дефанзиву отера све њихове агресивне актере, а кроз политичке сусрете, поруке и резултате – да се са скупа врати као суперстар читавог самита.
Нервозни због таквог резултата, у потпуној супротности оним који су прижељкивали и какав су припремали, ЦГ чиниоци неуспелог хибридног удара на Србију, политички и они из безбедносног сектора, два дана касније кроз наручено „новинарско“ питање покушавају да тежиште одговорности за показани непрофесионализам пребаце на српску страну. Међутим, успевају тек толико да – демантују сами себе. „Упит црногорске Управе полиције на који БИА није одговорила“, измишљен и непостојећи, у паници бришу из својих наслова. Прекасно: дошао је као додатно сведочанство лоше намере и циљаног деловања од самог почетка, па све до краја. И то јаловог јер: нити су спречили Александра Вучића да дође, нити га онемогућили да оствари нови, вансеријски успех. Само су и једно и друго учинили још видљивијим.
