Ситуација на европском тлу више није само сложена политичка криза, већ реална и непосредна опасност од избијања рата огромних размера. Док из Москве стижу најмрачнија упозорења међународним безбедносним институцијама, западна Европа одговара подизањем улога, а француски председник Емануел Макрон најављује још чвршћи и радикалнији војни курс Старог континента према Кремљу, пишу Новости.
Граница између мира и рата је избрисана
Руска Федерација је и званично прешла на потпуно нови ниво дипломатског притиска и обавестила све државе чланице Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Бечу да је свет у овом тренутку веома близу директног војног сукоба. Ове застрашујуће податке изнео је стални представник Русије при ОЕБС-у Дмитриј Пољански у великом интервјуу за медијску кућу Раша тудеј (Russia Today).
Према речима руског дипломате, западне земље су прекорачиле све црвене линије и практично се директно укључиле у борбена дејства против руских снага на терену. Пољански је посебно нагласио да је граница између хибридног рата и отвореног војног окршаја великих сила толико замагљена да је постало скоро немогуће одредити да ли је свеопшти сукоб већ почео. Овај формални допис унутар ОЕБС-а јасно показује да су све досадашње сигурносне кочнице у Европи потпуно попустиле.
ФОТО: VideoFromEveryWhere/ShutterstockРакета „Орешник“ неће уплашити Париз
Реакција са Запада стигла је као директан контраудар на најновија дешавања на фронту и употребу руског стратешког наоружања. Француски председник Емануел Макрон најоштрије је осудио недавне масовне руске ракетне ударе на Украјину и премијерно лансирање нове хиперсоничне балистичке ракете средњег домета под називом „Орешник“.
Макрон је у свом званичном обраћању поручио да употреба овако моћног и разорног оружја представља „безуман јуриш“ Кремља и јасан доказ да се војна стратегија Москве налази у потпуном ћорсокаку. Он је недвосмислено ставио до знања да Париз и његови савезници неће бити застрашени нуклеарним и ракетним претњама из Русије. Француска ће, како тврди шеф Јелисејске палате, само још снажније и брже наставити да шаље војну помоћ за одбрану Украјине, јер сматра да је пораз Москве једини начин да се успостави трајни мир на континенту.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Опасан плес на рубу Трећег светског рата
Гомилање НАТО трупа и најмодернијег наоружања дуж руских граница, праћено никада оштријом реториком са обе стране, убрзано води Европу у војни вртлог из којег можда више неће бити повратка. Водећи светски и регионални медији, са великом забринутошћу прате ову ескалацију и отворено упозоравају да су европске силе ушле у фазу директног војног надметања. Главни страх аналитичара јесте сценарио у којем би поједине НАТО чланице могле да пошаљу своје војнике на линију фронта, што би аутоматски запалило цео континент.
Док Москва упорно понавља да су њени потези изнуђени и да се војно брани од константног ширења северноатлантске алијансе на исток, западне престонице тврде потпуно супротно. Наглашавају да појачано војно присуство служи искључиво за одвраћање потенцијалног руског напада на чланице НАТО-а. Резултат овог застрашујућег политичког надмудривања јесте потпуно затварање дипломатских канала, због чега би свака следећа погрешна процена, војна вежба или залутала ракета могла да буде фатална за мир у свету.
ФОТО: Jacek Wojnarowski/ShutterstockЕвропа у чељустима незапамћене војне кризе
Ово званично и оштро упозорење унутар ОЕБС-а представља последњи црвени аларм за стару дипломатију. Сведоци смо комплетног рушења безбедносне архитектуре која је чувала мир на старом континенту још од завршетка Хладног рата. Дипломатски столови су празни, а преговоре су у потпуности замениле претње ракетама и војним трупама.
Директна размена ватрених порука између званичне Москве и председника Француске Емануела Макрона јасно потврђује да ниједна страна у овом тренутку не размишља о повлачењу. Политички улози су максимално подигнути, а простор за компромис се сужава из дана у дан.
Континент се због тога брзо креће ка фази отворене и неконтролисане војне конфронтације. Будућност и судбина целокупне европске безбедности сада зависе искључиво од тога ко ће први имати довољно разума да повуче кочницу пре него што ствари оду предалеко.
