Неисцрпан је трезор уметничких дела која осим естетике у себи носе и божански хербаријум архетипова човекове судбине.
Заправо све оно што је имагинацијом стварано од старине налази своје опредмећење у потоњем историјском времену. Можда не увек у складу са поруком или очекивањима уметника, можда не са резултатом који је желео дајмонион, унутрашњи божански глас који опомиње или одвраћа од лоших одлука када се јавља Сократу, али барем као вечно питање које нас одређује као умна и морална бића. Или би то бар требало да будемо. У тој дијалектици шта јесмо а шта би требало да будемо креће се и вечни уметнички мотив Повратак блудног сина.
Трагови ове парадигме воде до јеванђелисте Луке у Новом завету и Христове приповести о оцу који пригрли одбеглог сина и опрашта му одлуталост од изворних људски вредности и моралног наслеђа. Очева снага је у безусловној љубави. Њена снага понављаће се кроз ремекдела европског сликарства. Призор очевог загрљаја насликао је у XVII veku шпански сликар Муриљо. Негде у исто време мотив је представио и Рембрант. Још неколико мање познатих уметника ухватило се у коштац са овом темом, али свакако је најизражајнија и нашој епохи најпримеренија истоимена слика руског сликара Иље Глазунова (1930-2017). У мозаику препознатљивих симбола представио је сва искушења и све саблазни времена у коме живимо, али и коначно враћање људским и вечним вредностима младића у фармеркама и обнаженог торзоа који се враћа Христу, оцу свих очева! Можемо да верујемо у Њега или не, али он је оличење вредности које су стварале нашу цивилизацију. Младић је одбегао од тих вредности замишљајући да је разуздани, декомпоновани и хаотични свет у коме нема поштовања према моралним окосницама друштва, у коме се из појма људскости искључује свако ко другачије мисли, у коме маргинални ликови са тргова држе предавања о култури и о хришћанству а једини аргумент им је насиље.
Студенти још увек имају могућност да добро растумаче поруке са слика Муриља, Рембранта или Глазунова и одрекну се лажних идола чије име је овде непристојно и помињати.
