Када се данас помене Хрватска и њен однос према Србији, списак тренутних асоцијација код људи је поприлично дугачак. И нимало позитиван
Од војног савеза Загреб–Тирана–Приштина, преко пружања заштите групи лица против којих се у Србији води процес за најтежа кривична дела усмерена против државе („новосадска група“ на челу са Милом Пајић), па надаље – све до генералног питања „идентитета“ хрватске државе, а чији је основни темељ управо негација „српског“, у најширем могућем смислу.
И ту нема никаквог претеривања, грешке. Буквално да нема званичног састанка у Загребу, на ком пред страним представницима хрватски званичници не износе своје пропагандне оптужбе на рачун Србије („руски прокси, заступник кинеских интереса, претња по регионалну безбедност“), ко год да су им саговорници.
Ово важи за сва министарства, самог премијера Пленковића, војне и друге безбедносне структуре: шта год да је тема састанка, обавезно се износе и поменуте оптужбе на рачун Србије.
Безбедносне структуре Хрватске редовно шаљу различите „извештаје“ и упите својим партнерима из НАТО и ЕУ земаља, у којима „обавештавају“ о Србији, али и опсесивно потражују податке о појединцима радно ангажованим у српском безбедносном сектору.
Посебан пик ту показују према званичницима Војске Србије, полиције и безбедносних служби.
Наравно, оне највеће и најважније опсесије остају им (сасвим логично) – трајно резервисане за председника Србије, лично.
Недавно је, у чистом наступу панике, хрватски председник Милановић отказао овогодишњи скуп „Брдо – Бриони“, уз објашњење да жели да спречи долазак председника Вучића и његово учешће на скупу.
Од тада па све до данас, комплетна врхушка у Хрватској са тешком муком покушава да санира штету коју су овим потезом нанели сами себи.
У међувремену, активно аплицира за грантове и фондове намењене њиховом даљем наоружавању и опремању војске, под познатим изговорима.
Милионски износи које издваја за своје сународнике, али и сараднике на простору Републике Србије, за 2026. годину су (у поређењу са претходном годином) готово удвостручени.
Добро је познато и колико је Хрватска само „популарна дестинација“ за политичке, квазимедијске, обавештајне и различите „активистичке“ структуре, које деструктивно делују у Србији.
Тешко је данас пронаћи неког међу њима ко у Хрватској нема некретнину, пријављено боравиште, рачун у банци, чланове породице на „школовању“ или „раду“, ко не поседује њен пасош, или макар борави тамо као „редован гост“.
Док се у Србији јавно вајкају на беспарицу и сопственим запосленима смањују плате, ведете другосрбијанске сцене често новац у кешу, или преко личних рачуна у хрватским банкама, немилице усмеравају и троше за сопствене потребе – и приватне и „пословне“.
Нови Сад у том смислу представља истакнуто жариште због вишегодишње улоге Динка Грухоњића и његових пулена из НДНВ, али и са факултета на ком су регрутовани Мила Пајић и остатак њене групе, ухваћене у планирању напада на државне институције 15. марта 2025, са свим одликама тероризма.
Од тада до данас они бораве заштићени у Хрватској, упркос свим (вишеструким) званичним захтевима Србије.
И директно су потпомогнути од својих ментора, са обе стране границе.
Није се либила да управо таквима, као обичан курир, служи чак ни Маја Север из Загреба, доскорашња председница Међународне федерације новинара (добро позната по оштрим нападима на „медијске слободе“ у Србији и блиским односима са Грухоњићевом структуром), која је бегунцима из Србије чак преносила и личне ствари.
Када су јој једном приликом, током редовне контроле на граници, српски цариници поставили питање за кога превози пун гепек женске и мушке гардеробе (намењене управо „новосадској групи“ Миле Пајић), збуњено је у тренутку одговорила: „За пријатељицу, Ану Лалић… она се сели у Пулу.“
Што се каже: било је смешно зато што је и то истина.
За све то време блокадери у Србији на својим „затвореним“ састанцима са странцима редовно истичу да „поново желе да изграде односе са Хрватском“, само уколико успеју да дођу на власт.
Тек да се зна где је ко и шта им је тачно „програм“, скриван од јавности у Србији све ово време.
Ипак, познат свима којима је посао да га сазнају.
