Зашто Србија не сме да укине минималац?

Минимална зарада вечно је питање послодаваца и запослених, а поједине земље попут Данске, Италије, Норвешке, Аустрије, Швајцарске немају законом прописану минималну зараду, наводи Tempo.

Амерички економиста Расел Робертс залагао се да се и у тој земљи укине минимална зарада. Као истраживач на Институту Хупер Универзитета Станфорд учествовао је у дебати на ту тему, а која је објављена на YouTube каналу Open to Debate, пише Euronews Србија.

Навео је да постоји само један аргумент за њено укидање.

– Тај аргумент је морални. Да ли минимална зарада доводи до тога да свет буде боље место? Минимална зарада наноси штету људима којима желимо да помогнемо – навео је Робертс.

Он је том приликом истакао да су најугроженији радници они са најмање вештина и искуства, јер су они први које послодавци „избацују“ када се трошак рада повећа.

Према његовом ставу, минимална зарада отежава младима и почетницима да добију свој први посао, јер послодавци нерадо запошљавају раднике који не могу одмах да оправдају прописану цену рада.

Нагласио је да држава не може тачно да одреди вредност рада сваког појединца и да тржиште кроз понуду и потражњу боље одређује реалну цену рада него закон. Тврдио је да занонско одређивање минималне зараде не повећава продуктивност, већ само ограничава могућност запошљавања оних који су најмање конкурентни на тржишту рада.

Робертс је закључио да је, иако је намера минималне зараде да заштити раднике, њен ефекат често супротан, јер може да доведе до тога да неки људи уопште не добију прилику да раде.

ФОТО: Radovan Vujovic/Shutterstock

Да ли у Србији треба да се укине законом прописана минимална зарада?

С обзиром на наведено поставља се питање да ли би у Србији требало да се укине законом прописана минимална зарада.

Доктор економских наука из Синдиката Радника Србије Горан Пећанац истакао је да то не треба да се чини јер минимална зарада омогућава запосленима какву-такву извесност у нашој земљи.

– Само у Немачкој постоји иницијатива удружења округа Јужни Баден да се минимална зарада не примењује на сезонске раднике. То је наишло на оштре осуде. Наводи се да та иницијатива није само нехумана, већ и да угрожава основне социјалне стандарде Немачке – казао је.

Напоменуо је да би укидање минималне зараде легализовало садашње нелегално поступање неких послодаваца, који минималну зараду уплаћују на рачун јер морају, а остатак дају запосленима на руке.

– Наравно, постоје послодавци у Србији који се понашају тржишно, велико је питање ко је у већини. Евентуално укидање минималне зараде за запослене (мада до тога неће доћи) значило би губитак минималних права која сада поседују и још већу неизвесност до које би их поједини послодавци могли довести – указао је.

Оценио је да би тржиште на укидање минималне зараде реаговало тако што би се повећао прилив јефтине радне снаге из трећих земаља.

– Услед тога би наши грађани, као и много пута до сада, кренули на запад за бољим условима живота и рада – закључио је Горан Пећанац.

Неопходна реформа

Из Уније послодаваца Србије су такође навели да не треба да се укида минимална зарада, али да је неопходно да се реформише постојећи модел. Према њиховим речима, садашњи систем јединствене, линеарне минималне цене рада не одговара реалности тржишта у Србији.

– Привреда је хетерогена – постоје сектори са високом продуктивношћу и профитабилношћу, али и они са ниским маржама и великим притисцима на трошкове. У модерним европским економијама, попут Немачке, Аустрије и Италије, све већи значај имају секторски колективни уговори, који дефинишу минималне цене рада по делатностима – објаснили су.

Зато је, према њиховим наводима, за Србију оптимално решење увођење система минималних цена рада по секторима, уз задржавање општег заштитног минимума. Овај систем подразумева јачање социјалног дијалога и активну улогу социјалних партнера у преговорима на секторском нивоу, оценили су.

Указали су да би укидање минималне зараде краткорочно можда омогућило мањим фирмама да буду конкурентне и да се одрже на тржишту, али да то дугорочно није случај.

– Укидање минималне зараде би отворило простор за „дампинг“ цена рада, повећало би нелојалну конкуренцију, урушило конкурентност и додатно подстакло сиву економију. Мала предузећа не пате због минималне зараде као такве, већ због високих пореза и доприноса, ниске продуктивности и нелојалне конкуренције – истакли су.

ФОТО: Irene Miller/Shutterstock

Напоменули су да би за део послодаваца то значило краткорочно смањење трошкова, али за већину би донело урушавање тржишних правила, притисак на снижавање цена рада и отежано задржавање квалификованих радника.

– Искуства из ЕУ показују да стабилан и предвидив систем минималних зарада повећава инвестициону сигурност, смањује флуктуацију радне снаге и подстиче формализацију рада. Послодавцима је потребна предвидивост и диференцијација, а не дерегулација – рекли су.

Додали су да за запослене минимална зарада представља заштитни механизам, посебно за најрањивије категорије на тржишту рада. Навели су да би њено укидање могло да повећа ризик од ниских примања у одређеним секторима.

– С друге стране, треба имати у виду да у великом делу привреде тржишни услови, пре свега понуда и тражња за квалификованом радном снагом, већ данас утичу на то да су зараде далеко изнад минималног нивоа, односно чак изнад нивоа продуктивности рада – изјавили су.

Из Уније послодаваца Србије су закључили да би укидање минималне зараде негативно утицало на тржиште јер би подстакло раст сиве економије, пад пореских прихода и дестабилизацију тржишта рада.