Ђаво носи Праду 2 јесте препакована верзија оригинала, али то не квари доживљај јер имате жељу да поново видите исте ликове после две деценије

ЂАВО НОСИ ПРАДУ 2
Производња: САД, 2026.

Њујорк је највећи живи филмски сет на свету на отвореном, с правим кулисама. Вуди Ален му је посветио већину својих остварења, и није једини кога је инспирисао. Енергија престонице човечанства, града који никад не спава на гледаоца има магично дејство на даљину. Њујорк није само место радње, он је интегрални део радње и то филмови и серије попут Вол Стрита, Секс и града и Ђаво носи Праду обилато користе.
Поред луксузних адреса на Менхетну и блештавила живота на високој нози, има још везника између филмова Вол Стрита и Ђаво носи Праду. Први је намењен мушкарцима, други женама, а иако жанровски различити, подједнако третирају људску амбицију, бескрупулозност, похлепу, лојалност, издају и профит. Прада то чини лежерније и шармантније, на моменте на ивици комедије. Оба филма имају превелику паузу од двадесетак година између наставака и упечатљиву епизодну ролу која присваја и прераста филм, Гордона Гека (Мајкл Даглас) односно Миранду Присли (Мерил Стрип) насупрот којима су млађи ученици – штићеници, Бад Фокс (Чарли Шин) и Енди Сакс (Ен Хатавеј). Да ли су наставци препаковане репризе оригинала? У оба случаја јесу, али то не квари доживљај јер имате жељу да поново видите исте ликове после две деценије.

Наставак је више новинарство данас, мање мода и гламур који су ту скупоцен украс са задатком да уз раскошне локације додатно зачине слику

У корак с временом

Други део Праде иде у корак с временом које између два филма није било благонаклоно према штампаним издањима. Измишљени модни магазин Писта који је заправо Vogue, покушава да се прилагоди новим околностима у којима дигитал преузима примат, с нестрпљивим конзументима онлајн садржаја који немају концентрацију дужу од неколико минута, често и секунди, свемоћним друштвеним мрежама које диктирају трендове и могу једном објавом да руше компаније и наштете биографије. Сценарио третира суровост корпорација у отписивању радне снаге зарад одржавања великих бројки и дотиче се судбине обичних људи, новинара, писаца, колумниста који се боре да сачувају своје место у традиционалним медијима који се суочавају с резањем буџета и неизвесном будућношћу вештачке интелигенције. Наставак је више новинарство данас, мање мода и гламур који су ту скупоцен украс са задатком да уз раскошне локације додатно зачине слику.

Отворена врата носталгије

Енди Сакс се таквом једносмерном страдом непланирано поново обрела у редакцији Писте пошто је претходно с групом колега кратком СМС поруком отпуштена из новина пред гашењем. Њен озлојеђен говор на додели еснафских награда постаје виралан, стиже до газде часописа који и даље персонификује Миранда Фрост чији је углед пољуљан након погрешне уредничке процене и хејтерске лавине коментара на мрежама. Челична и цинична шефица је гроги и у нокдауну и под морањем прима бившу асистенткињу која добија задатак да је репутационо рехабилитује. То отвара врата носталгије, миљеа и атмосфере првог филма, бритке дијалоге и радњу која главне јунакиње води од Њујорка до Италије, језера Комо и Милана, дајући простора директору фотографије за неколико лепих разгледница. Трпезарија самостана Санта Марија дела Грације у Милану, са чувеном фреском Леонарда да Винчија Последња вечера наговештава расплет приче у коју су се вратили Емили Блант и Стенли Тучи, у улози Најџела, анђела чувара из прикрајка. Стенли Тучи, пореклом Италијан, широм света представља се у изврсном путописно-кулинарском серијалу У потрази за Италијом, па је у сценама из Милана као код куће. Звездани додатак подели јесу Кенет Брана, Луси Лу и Леди Гага која бележи камео појављивање и плејбек. Није се вратила позната костимографкиња Патришија Филд и овде је, као и у наставку Секс и Града, заменила сарадница Моли Роџерс. Сви су, што је облигаторно, одевени перфектно али високе моде нема онолико колико би можда женски део публике желео.

Без Мерил Стрип – филма нема

Ђаво носи Праду 2 био је у оптицају још од 2009, три године након издашне зараде од 360 милиона долара, али је упао у тзв. development hell због упорног одбијања Мерил Стрип да репризира улогу инспирисану Аном Винтур дугогодишњом шефицом Vogue-а, све до активације чаробног трика с новцем. Она иначе не воли наставке и у њеној дугој каријери ово је тек други уз Mamma Mia 2. Иза камера је тим непромењен, продуценткиња Венди Финерман, редитељ Дејвид Франкел и сценаристкиња Алин Брош Макена, по изворном роману Лорин Вајсбергер за који је она написала наставак Освета носи Праду, а који сценарио игнорише јер је у роману лик Миранде Присли сведен на минимум, а без ње – Мерил Стрип, филма нема.
На београдској премијери, 1.200 жена и ја у МТС дворани. Да је капацитет три пута већи, и то би било пуно. Све даме су дошле беспрекорно обучене и дотеране, не за себе или своју околину, већ за филм који гледају.