Држава јача изборни систем: Обавезне обуке и сертификати за све чланове бирачких одбора

Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић рекао је данас на јавном слушању о изменама четири изборна закона да се планирају интервенције и у законима о спречавању коррупције, као и о финансирању политичких странака, што је у складу са оним што, како је рекао, сугерише ОДИХР са циљем побољшања изборног процеса.

Петрашиновић је навео и да је то у складу и са оним што је рекао председник Србије Александар Вучић да постоји спремност да се прихвати све оно што је предложила Мисија ОДИХР-а.

– Ми то и радимо и тражимо најбољи могући начин да то имплементирамо у наш правни систем и да нађемо најбоља могућа законска решења – рекао је Петрашиновић.

ФОТО: TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIĆ/

Повећање капацитета бирачких одбора

Говорећи о изменама и допунама Закона о избору народних посланика, Петрашиновић је казао да се повећава капацитет бирачких одбора, градских и општинских комисија и да је прописано да сваки члан одбора и комисије мора да прође кроз обуку и мора да има потврду.

Навео је да ће Републичка изборна комисија имати свој регистар свих лица која су прошла обуку.

– У регистру ће стајати име и презиме лица које је прошло обуку, његов јединствени матични број, адреса, мејл адреса, број телефона и та потврда о завршеној обуци ће важити три године – рекао је Петрашиновић.

Према његовим речима, изменама и допунама Закона о народним посланицима предвиђена је и ситуација у којој лице које је добило ту потврду може да је изгуби.

– То се дешава у случају уколико је то лице осуђено за кривично дело против изборног права и уколико је Уставни суд донео одлуку да се избори пониште, односно да се понове на одговарајућем бирачком месту – објаснио је Петрашиновић.

ФОТО: TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIĆ/

Он је поновио и да је усвојена препорука ОДИХР-а да један бирач може подржати више изборних листа.

– Усвајањем те препоруке стекли су се услови, нарочито у малим срединама, да утичемо на већи степен демократичности, плурализма, тако да можемо да имамо више изборних листа, да се више изборних листа кандидује и да онда грађани на изборима могу да одлучују између више опција – рекао је Петрашиновић.

Уколико дође до било каквих злоупотреба података бирача који жели да да потпис одговарајућој листи, РИК, односно градска изборна комисија ће поднети кривичну пријаву надлежном јавном тужилаштву.

Предвиђено је да подносилац изборне листе националне мањине мора да буде политичка организација која је у регистру политичких странака уписана као странка националне мањине.

ФОТО: Stanislav Nedelja/ATAImages

Обавезна обука за рад у бирачком одбору

Када је реч о изменама и допунама Закона о локалним изборима, такође се прописује да лица која су, како у сталном, тако и у проширеном саставу, морају имати и потврду да су прошла обуку за рад у бирачком одбору.

– Ово се односи не само на председника, заменика председника, чланове и заменике чланова, како градских, тако општинских изборних комисија, већ се такође односи и на секретара и на заменика секретара – рекао је Петрашиновић.

Рекао је и да Републичка изборна комисија има рок од три месеца да пропише начин и организацију како ће се спроводити ове обуке, а након ступања закона на снагу.

Измене и допуне Закона о Уставном суду се односе на скраћивање рокова.

Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе.

Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три дана. Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана.

Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.

У јавном слушању учествовали су посланици и одборници Скупштине града владајуће коалиције, опозиције, стручњаци и заинтересовани грађани.

Дебата

Посланик Српске напредне странке Драган Николић поздравио је одржавање обука чланова бирачких одбора и комисија јер, како је рекао, свако од њих треба да научи на који начин се спроводе избори да не би било забуне, као што се догодило 2023. године, да се потпише изборни материјал, а да се онда тврди да је било крађе избора.

Он је навео и да треба да се разуме да не постоје „паралелни бирачки спискови“, додајући да су то спискови сигурних гласова.

– То су спискови сигурних гласова које свака озбиљнија странка свуда у свету, па и Српска напредна странка у Србији ради, а то је да на сваком штанду или на сваком контакту са гласачима или са потенцијалним гласачима направи анкету, тражи од њих да се изјасне да ли желе да гласају за нас и онда они добровољно дају и своје податке и број телефона – рекао је Николић.

Указао је и да кол-центри нису незаконити, а да су у њихове упадали и доживљавали да их јуре.

– То је апсолутно законито и ви телефоном зовете гласача онога ко вам је дао своје податке и ко вам је дао свој број телефона. Не можете ви телефоном некога да натерате да гласа за вашу странку – рекао је Николић.

ФОТО: TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIĆ

Јасминко Хаџисалиховић из коалиције 381 који, како је рекао, представља мањинску коалицију коју чине Бошњачка грађанска странка, странка Црногораца, Влашка народна странка, истакао је да предлаже, када је реч о националним мањинама, да кандидати за одборнике, односно посланике, буду уписани у посебан бирачки списак националне мањине.

Грађанин Младен Шиповац навео је да неке општине немају своје посланике, а неке, како је рекао, имају више њих, на шта му је председник Одбора за правосуђе Угљеша Мрдић указао да је то ствар политичке организације, а не закона о којима се дискутује.

Шиповац је оценио да треба изменити законе тако да свака општина има минимум једног посланика, односно једну изборну јединицу и да се могу за посланика кандидовати грађани скупљањем одређеног броја потписа.

Јавна слушања организује скупштински Одбор за правосуђе, а председник тог одбора Угљеша Мрдић је рекао да очекује да се четири изборна закона што пре нађу на дневног реду седнице.

Јавна слушања односе се на Предлог закона о допуни Закона о избору председника Републике, Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима, Предлог закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика и Предлог закона о изменама и допуни Закона о Уставном суду.

Јавно слушање о сету закона који се тичу изборног процеса у складу са коначним препорукама Посматрачке мисије Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) обављено је јуче у Крагујевцу, а данас се наставља у Нишу, сутра у Новом Саду, а затим и у Београду.