Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да никаква одлука о замрзавању финансијских средстава Европске уније Србији није донета као и да се таква одлука не може очекивати и поручио да се држава по овом питању држи званичних изјава из Европске комисије.
Он је навео да је за Србију јако важно то што је истог дана када је европска комесарка за проширење Марта Кос рекла да ЕУ разматра замрзавање финансијских средстава Србији, стигло и званично саопштење ЕК у којем се наводи да нема замрзавања тих средстава.
– Видели смо и на конференцији за медије, да је Маркус Ламер портпарол Европске комисије, добио два или три узастопна питања и увек је давао исти одговор. Веома јасно и недвосмислено је рекао да нема замрзавања, нити било чега сличног када су у питању финансијска средства намењена Србији – истакао је министар за К1 телевизију.
Када је реч о новцу из Плана раста за Западни Балкан који је намењен за Србију, Старовић је истакао да 1,4 милијарди евра нису „паркирани“ на једном рачуну и да је само питање дана када ће то бити исплаћено, већ је неопходно да сви корисници Плана раста за Западни Балкан сваких шест месеци на основу корака из реформске агенде поднесу захтев за исплату средстава.
Како је објаснио, Европска комисија онда проверава да ли је држава успешно испунила све те кораке, док са друге стране постоји континуирано праћење политичких критеријума који се тичу владавине права, заједничке спољне и безбедносне политике, нашег степена усклађености.
– Након свега тога и одређеног броја месеци се одобрава исплата тих средстава. Од кад је почела реализација Плана раста за Западни Балкан ми смо од првог дана суочени са полуинформацијама и дезинформацијама, злонамерним изјавама. Ми смо захтев за прву траншу поднели 15. марта прошле године и одобрена нам је исплата у јануару ове године. Са данашњим даном ми немамо ниједно критично кашњење што значи да нам није укинута ниједна транша – навео је он.
На питање коју траншу Србија тренутно чека из Плана раста за Западни Балкан, Старовић је рекао да су Србији до сада одобрена средства из предфинансирања, као и прва рата од 57 милиона у јануару ове године, а у јулу прошле године је Србија поднела захтев за другу траншу у износу од 105 милиона и у јануару ове године захтев за исплату треће транше у износу од 195 милиона евра. Додао је да ће у јулу ове године Србија поднети захтев за исплату наренде транше што је уобичајена динамика и важи за све кориснике Плана раста за Западни Балкан.
– Имајући у виду да се релативно дуго чека на одобравање исплате након што се поднесе захтев за исплату, од три па до 10 месеци, ми смо у сличном року када говоримо о исплати за прву траншу која је исплаћена након 10 месеци од подношења захетва. Будући да смо чврсто опредељени и да смо прихватили да ћемо од првог до последњег слова применити све препоруке Венецијанске комисије, верујем да ћемо тај новац добити – рекао је министар.
Објашњавујући на који начин се одређује висина средстава за одређену траншу, Старовић је рекао да је то органски повезано са реализацијом наше реформске агенде и додао да у случају Србије постоји 98 корака у реформској агенди. Он је додао и да Србија сваких шест месеци у својим захтевима за исплату пријављује колико је корака реализовала, а да тих 98 корака у збиру даје 1,5 милијарди. Говорећи о напретку који је препознала Европска комисија, Старовић је рекао да су резултати реформи које је држава спровела видљиви и у званичним документима Европске комисије, истакавши да је приступање ЕУ стратешки избор Србије који је држава направила давних дана. Додао је да држава чини све што је у њеној моћи да тај процес убрза примењујући правне тековине ЕУ, уводећи суштинске структурне реформе у друштву.
– Када погледамо од 2014. године када смо почели са приступним преговорима па до данас, остварили смо доста тога и то је нешто што и Европска комисија препознаје. Ако погледамо последњи годишњи извештај који је израђен прошле јесени, сама ЕК у својим годишњи извештајима за све државе кандидате даје и оцену општег нивоа спремности за чланство у ЕУ, а ми смо ту одмах изнад Црне Горе – истакао је министар.
Према његовим речима, у годишњим извештајима оцењују се два кључна сегмента – динамика напретка у протеклој години и укупна спремност кроз 33 релевантна поглавља.
– Није спорно да су неки кандидати напредовали брже у 2025. години, али се даје и оцена опште спремности. Оцена је од један до пет, изведе се просек и јасно је да је Србија одмах иза Црне Горе, а изнад свих осталих кандидата. То проистиче из чињенице да ми релативно дуго преговарамо, од 2014. године, док Црна Гора преговара од 2012. године – додао је он.
На питање да ли је погрешан или исправан утисак да се Србији као земљи кандидату намеће много више услова него што је то потребно некој другој Старовић је оценио да ЕУ на жалост не посматра све кандидате кроз „лупу истог промера“, односно да је негде та лупа мања, а негде већа, и додао да је на Србији да чини све што може кроз имплементацију реформиских процеса. Како је навео, иако није пријатно то што се Србија већ четири и по године налази пред једном врстом политичке препреке и где у пет узастопних годишњих извештаја Комисије Србија добија препоруку за отварање Кластера 3, што државе чланице не усвајају, то не значи да је наш пут ка чланству у ЕУ заустављен.
– Много тога се дешава на неком другом нивоу, ту не говорим само о структурним реформама које ми спроводимо унутар саме државе, већ и о веома конкретним користима у смислу приступања одређеним сегемнтима јединственог европског тржишта. Данас у потпуности примењујемо СЕПА систем, то је јединствен простор плаћања у еврима – рекао је министар.
Старовић је истакао да од данас у Србији званично почиње примена СЕПА система, јединственог простора плаћања у еврима, што доноси огромне уштеде свима који шаљу новац ван граница земље. Додао је да је то од велике важности за наше грађане, посебно за микро, мала и средња предузећа, јер се значајно смањују финансијски трошкови са државама чланицама ЕУ и другим системима.
