Са повећањем удела обновљивих извора енергије, пре свега из сунца и ветра, и енергетски систем у Србији се убрзано мења. Србија је увела је берзанску трговину струјом још 2016. кроз српску берзу Сепекс, а од прошле године ради и у саставу регионалне заједничке берзе струје са Словенцима и Мађарима – Адекс.
Развој берзанског пословања доноси и нове тржишне моделе, а један од њих је и негативна цена струје.
Извршни директор Сепекса Милош Младеновић рекао је за РТС да негативне цене на први поглед делују као парадокс, али су последица специфичности саме електричне енергије.
„Негативна цена делује као својеврсни економски парадокс. Међутим, то је у ствари само последица специфичности електричне енергије као робе која се практично мора у исто време када се производи и потрошити“, навео је Младеновић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Он је истакао да до оваквих ситуација долази најчешће услед повећане производње из обновљивих извора, попут ветра и сунца, али и због постојања такозваних нефлексибилних извора, као што су термоелектране и нуклеарке, које морају да раде ради стабилности система.
Подсетио је да негативне цене нису нова појава и да су, на пример, у Немачкој забележене још 2008. године.
Према његовим речима, увођење негативних цена део је усклађивања српског тржишта са регионалним и европским моделима, будући да је Сепекс од прошле године део регионалне берзе Адекс.
Ко може имати користи
Иако сам термин може звучати необично, негативне цене представљају важан тржишни сигнал и отварају простор за нове пословне моделе.
„То је само један ценовни сигнал, ту се отварају потпуно нови пословни модели и нови инвестициони оквир“, објаснио је Младеновић.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПосебну корист од оваквих кретања могу имати складишта електричне енергије, попут батеријских система, али и велики потрошачи који могу да прилагођавају своју потрошњу.
Међу њима су и дата центри, који могу да пребацују потрошњу у периоде када је струја најјефтинија.
„Они могу са својом управљивом потрошњом селити своју потрошњу из сати са високом ценом у сате са негативном ценом“, навео је Младеновић.
Цене се преливају из једне у другу земљу
Указано је и да се негативне цене на регионалном тржишту преливају из једне земље у другу, те да цена на Сепексу више није искључиво национална, већ регионална категорија.
За Србију је, како је нагласио, важно увођење овог механизма ради даље интеграције у јединствено европско тржиште, али и повећања „дубине тржишта“, односно способности да апсорбује произведену енергију.
ФОТО: moomin201/ShutterstockПрема његовим речима, велики утицај на цене у региону има и увођење такозваног прекограничног механизма усклађивања емисија.
„Тренутно су на десетак евра испод просечних цена за прошлу годину, за прва четири месеца су биле на нивоу нешто испод сто евра по мегават-сату. Али кажем, велика је разлика у односу на претходну годину кад је наша цена врло блиско кореспондирала са мађарском ценом, ове године имамо ситуацију да је та разлика у цени порасла. Али то је већ друга тема“, рекао је Младеновић.
Све ово не важи за домаћинства, она се снабдевају код ЕПС-а и даље по регулисаним ценама.
КАДА СТРУЈА ИМА МИНУС ЦЕНУ?
Негативна цена струје настаје када је производња електричне енергије већа од потрошње, па произвођачи практично плаћају да неко преузме вишкове.
До тога најчешће долази услед велике производње из обновљивих извора, попут сунца и ветра, уз истовремено малу потрошњу и ограничене могућности складиштења.
У таквој ситуацији јавља се вишак електричне енергије, па цена на берзи може пасти испод нуле – на пример на минус 20 евра по мегават-сату, што значи да произвођачи плаћају да неко преузме струју.
