Аустрија нема активнe нуклеарнeелектранeи води дугогодишњу политику строгог противљења нуклеарној енергији. Једина изграђена нуклеарна електрана у Цвентендорфу никада није пуштена у рад након референдума 1978. године, а данас служи као центар за обуку и истраживање. Аустрија се фокусира на обновљиве изворе, примарно хидроенергију
„Одлука је у рукама народа. Ако народ каже не, онда је то не“. Овим је Бруно Крајски, тадашњи канцелар Аустрије, 1978. године, иако заговорник нуклеарке, препустио судбину пројекта грађанима, што је био преседан у европској политици.
Стајао сам на рубу видиковца Глечерштајн. Преко 3.000 метара надморске висине. Проклете климатске промене, ту једино има снега, помислих. Оштри планински врхови Тирола секли су небо као зуби џиновске тестере. Сунце се помпезно купало у свом одсјају. Ваздух је био толико оштар и чист да се осећао мирис боровине чак и овде, изнад границе шума. Сад си и Десанка Максимовић, колико нема границе твоје умишљености, дечко. Док сам поправљао везове на скијама, поред мене се зауставила девојка у јаркозеленој јакни. На њеној кациги, одмах поред огреботине од неког ранијег пада, блистао је жути круг са црвеним натписом „Atomkraft? Nein danke”. Ушли смо у исту гондолу. Кабина је лагано кренула узбрдо, остављајући хук цивилизације испод нас. Невероватан поглед, рекох, гледајући у непрегледну белину. Човек овде лако заборави на енергетске кризе. Али, морам да приметим стикер… Ви Аустријанци сте заиста остали доследни тој одлуци из 1978. године? Ништа од нуклеарки, рекох једва чујно. Осмехнула се, али су очи филтрирале озбиљност. Ја сам Лиза. И да, доследност је наша највећа победа. Погледај ову планину. Да ли би била иста да смо дозволили да нам пејзаж красе бетонски торњеви? Ми нисмо само рекли не радијацији, рекли смо да другом путу. Ја сам Александар, инжењер из Београда, представих се. Разумем твој локалпатриотизам. И ја сам исти такав. Али као инжењер, морам да ти кажем, одустајање од „Цвентендорфа“ је била стратешка грешка. Реактор од 700 МW, потпуно завршен, милијарду евра бачених у ветар… То је био врхунац технологије тог времена. Зар није Ајнштајн рекао: ‘Ослобађање атомске енергије променило је све осим нашег начина размишљања’? Чини ми се да сте се уплашили прогреса баш кад вам је био у рукама”.
„Марко, није то био страх, већ буђење грађанске свести против ароганције моћи,” узвратила је Лиза док је гондола прелазила преко једног од стубова. „Влада канцелара Бруна Крајског и његова Социјалдемократска партија су били мотори нуклеарног програма. Подржавали су их моћни синдикати, Индустријска унија и Привредна комора. Веровали су да је то једини пут ка економском напретку. С друге стране, кампања ПРОТИВ је почела од обичних људи – мајки, сељака и студената. Чак је и најтиражнији лист, Kronen Zeitung, стао на нашу страну. Био је то сукоб емоција и технократије. „Али кампања је била прљава, зар не“, убацих се. Крајски је референдум повезао са својим останком на власти, надајући се да ће га лична популарност спасити. Рекао је: „Ако народ каже не, то је не“. Чини ми се да су многи гласали против реактора само да би срушили њега, а не због страха од зрачења. То је само делимично тачно. Истина је да је опозициона Народна партија искористила тај политички коцкарски потез да унесе немир, али срж отпора била је стварна брига за будућност. Резултат од 50,47% против био је тесан, одлучило је свега 30.000 гласова. Био је то први пут да је једна индустријализована нација потпуно завршила електрану, а онда је, пре него што је убачена прва шипка горива, одлучила да је никада не упали. То је демократски преседан. Страсно је бранила своја уверења.
Одустајање од „Цвентендорфа“ је била стратешка грешка. Реактор од 700 МW, потпуно завршен, милијарду евра бачених у ветар...То је био врхунац технологије тог времена
Демократија и математика, косе се прекинух је. Види, Лиза, нуклеарна енергија је једини начин да имамо базно оптерећење мреже 24 часа дневно, без обзира на то да ли дува ветар или сија сунце. Француска добија 70% струје из нуклеарне енергије и има најмању емисију CO2 по глави становника у Европи. Док ви скијате на уставним забранама из 1999. године, ви заправо увозите струју из Чешке и Немачке која је често произведена у термоелектранама. Зар то није лицемерно? Чувате свој пејзаж, а трошите туђи угаљ. Лиза је оштро уздахнула. То је стара мантра лобиста! Аустрија већ сада добија 75% струје из обновљивих извора. Наши еколошки покрети, попут Global 2000, данас су толико моћни да седе у влади. Ми не желимо базно оптерећење које оставља отпад наредних 100.000 година. Шта ћемо са тим? Да га закопамо у ове Алпе? У реду, то је ваша историја, рекох, али ваша садашњост је агресивна. Аустрија данас делује као нуклеарни инквизитор Европе. Тужили сте Европску комисију јер је нуклеарну енергију прогласила зеленом. Стално блокирате и ометате суседе — Чехе због „Темелина“, Мађаре због „Пакша“, па чак и Британце због Hinkley Point. Зар то није мешање у туђи енергетски суверенитет? Ви користите свој политички утицај у ЕУ да другима забраните технологију коју сами нисте смели да користите. Лиза се исправила, глас јој је постао чвршћи. То није ометање, то је самоодбрана! Радиоактивни облак не познаје границе. Ако Чешка гради нове блокове у Темелину, то је директна претња Горњој Аустрији. Наши еколошки покрети, попут „Global 2000“, непрестано алармирају јавност. Ми користимо правне лекове унутар ЕУ јер сматрамо да су нуклеарне електране опасни реликти прошлости који добијају неправедне субвенције док гуше развој правих обновљивих извора. Ми смо нуклеарни полицајци јер неко мора да постави питање: ко ће чистити отпад за 1.000 година? Финска је то решила пројектом „Онкало“, узвратио сам. Прво трајно геолошко одлагалиште на свету. Решење постоји, само захтева храброст. Чак је и Никола Тесла, који је студирао у вашем Грацу, говорио о „хватању сила природе“. Нуклеарна фисија је управо то – најјача сила универзума у служби човека. Погледај Кршко у Словенији или „Пакш“ у Мађарској. Раде деценијама без инцидента. Ви сте се оградили зидом закона, али макар признајете да радијациона сигурност није питање једне земље. Ако се нешто деси у Темелину, ваш закон вас неће спасити, а немате сопствену јефтину струју да бар економски ојачате земљу. Нуклеарна енергија никада није јефтина ако урачунаш цену декомисије и складиштења отпада, одбрусила је Лиза. Цвентендорф је данас соларна електрана и центар за обуку. То је наша порука свету. Ми нисмо нуклеарно острво у изолацији, ми смо свест ове планете. Наши активисти стално врше притисак на Чешку и Мађарску да подигну безбедносне стандарде. Ми нећемо реакторе четврте генерације, ми хоћемо свет без реактора. Визионарски, али можда нереално за осам милијарди људи на планети, рекох док су се врата гондоле отварала на самом врху. Наука решава проблеме, без страха од суочавања. Ипак, признајем… овај ваздух овде је заиста посебан. Изашли смо на светлост. Ветар је носио ситне кристале леда, а сунце је пржило кроз маске. Лиза је наместила рукавице и погледала ме са борбеним сјајем у очима. Идемо? Ко последњи стигне до подножја, плаћа пиће…али од еколошког хмеља! Да видимо чија је физика бржа, твоја атомска или моја гравитациона! Договорено! Насмејах се, одгурујући се штаповима. Само пази, моја аеродинамика је чиста наука! Нестали смо у белини, јурећи низ падину, док је сунце над Алпима тихо вршило своју фузију – једини нуклеарни процес око којег смо се обоје, без речи, сложили.
