У Србији је главна подела на патриоте и аутоколонијалисте        

Јасно је ко је у већини и поред свих проблема које српски народ има последњих 35 година. Народна странка је суверенистичка странка која сматра да је српски народ један и недељив, а Србија је његова матица, поручује Гајић у разговору

Није се плашио„јавне шибе“ због одласка у Председништво Србије на дијалог, а другима је, како каже, недостајало храбрости. Самопоуздање му није било пољуљано ни кад су му лепили етикету „контролисана опозиција“. У разговору за Српски недељник Компас Владимир Гајић, председник Народне странке, поручује да „није овца“ и да „не мора да улази у било чији тор да би се доказивао“ те да је дијалог, а потом и избори, једино легитимно решење за излазак из друштвеног конфликта.

Зашто сте прихватили позив председника Вучића на дијалог?

   Верујем да је политичарима задатак да воде дијалог из два разлога. Први је тај што је толеранција сама по себи вредност демократског друштва и демократског понашања политичких актера. Други јер верујем да смо сви дужни да бар покушамо да будемо бољи људи. Народна странка је заинтересована да промени свој статус из ванпарламентарне у парламентарну странку. У том контексту подржавамо захтев студената, опозиције и дела грађана који захтевају изборе.

Због чега сматрате да је расписивање ванредних избора што пре једини демократски начин изласка из политичке кризе у Србији? Да ли вам је став исти ако га ставите у контекст компликоване међународне ситуације и утицаја на Србију?

   У демократском друштву политички и друштвени конфликти могу да се реше само демократским путем. У том смислу су избори једино легитимно решење. Мислим да данас веома тешка ситуација у међународним односима не игра улогу у вези са потребом да превазиђемо велики друштвени конфликт који имамо у Србији.

Јасно је да политика која се своди на „уууааа Вучић“ није ни близу довољна за победу на изборима

Како оцењујете досадашње консултације које је председник имао са различитим политичким актерима? Зашто је дијалог од суштинског значаја, посебно у време надолазеће економске кризе?

   Такозвана проевропска опозиција је одбила да учествује у дијалогу упркос томе што је питање расписивања ванредних избора у надлежности председника Републике. Ја ту видим два разлога зашто су одбили. Један је страх од „јавне шибе“ кроз коју би морали да прођу јер је њихово бирачко тело наравно само на речима спремно на „револуцију“. Други је недостатак храбрости. Имали су прилику да кажу Вучићу у очи оно што о њему говоре у медијима и на друштвеним мрежама, да је Оскар, да је шеф организоване криминалне групе, издајник итд…и да обавесте своје присталице шта су му све рекли. Наравно, тада би морали да се суоче и са неким одговором.

Када је 2022. године председник Вучић звао политичке актере на консултације, Народна странка одбила је позив уз аргументацију „да се не разматра могућност сарадње са режимом“, као и да „нећете да доприносите стварању лажног утиска о функционисању демократских институција у Србији“. Данас ту исту аргументацију користи опозиција која је одбила да разговара. Како из данашње перспективе гледате на све оне који одбијају дијалог? Да ли је то знак слабости?

   Мислим да је искуство неопходно јер на основу искуства можете да исправите грешке које правите у политици. Јасно је да политика која се своди на „уууааа Вучић“ није ни близу довољна за победу на изборима.

Тврдите да делујете из позиције „патриотске опозиције“. Шта то ваше деловање подразумева?

   То подразумева неке важне чињенице. Народна странка је странка која има своју политичку идеологију и програм којег се држи од свог оснивања. Мислим да смо ретки данас у Србији. Ми не одвајамо две кључне вредности за које се залажемо. То су српска национална политика и демократско друштво. 

Вучића ће једнога дана победити неки национално-демократски лидер. Ови лево либерални, ЕУ нема алтернативу, немају никакве шансе код српског народа

„Проглас о српском питању у 21. веку“ по мени је најбољи стратешки политички програм који данас постоји у Србији. Ми смо евроскептици, пре свега због улутимативног захтева ЕУ да се одрекнемо Косова и Метохије, као и да уведемо санкције Русији имајући у виду да су санкције ратни инструмент и да би нас такав потез довео на страну непријатеља Русије.

Ваши политички противници пак кажу да сте „контролисана опозиција“. Да ли вам то смета?

   Не смета ми уопште с обзиром на то са које стране долазе те квалификације. Нисмо овце, не морамо да улазимо у било чији тор да бисмо се доказивали.

Претходних годину и по дана друштвена атмосфера је ескалирала, а стање на универзитетима било је тешко. Како је ова атмосфера утицала на власт, а како на опозицију?

   Власт је у једном тренутку била уздрмана, али ми се чини да се консолидовала. Победили су на 15 места на локалним изборима. На пробриселску опозицију протести су деловали разарајуће. Од почетка говорим да је достижан циљ студентског покрета да смени ту опозицију и заузме њено место. Мислим да је то готова ствар.

Управо из те атмосфере изникао је такозвани студентски покрет који је 29. марта учествовао на локалним изборима, а припрема се и за парламентарне. Међу првима сте упозоравали да овај покрет нема везе са студентима те да има јасну политичку агенду. Чије политичке идеје су вам ближе у овом тренутку, Вучићеве или идеје тзв. студентског покрета?

   Студенти су на њихову жалост само пешадија некога ко вуче конце иза сцене и ко обезбеђује финансије, медијску подршку и међународни аспект. Блиске су ми само идеје Народне странке, што је и нормално.

Овај покрет, који за себе тврди да је једина права опозиција Вучићу, за лидера има ректора Владана Ђокића. Међутим, ви тврдите да је ректор несумњиво „човек режима“. Која је ваша аргументација?

   Ректор је до свих функција дошао преко државне власти. Он је погуран да победи претходну ректорку која се замерила министру финансија због доктората. Ректор је био члан градске Планске комисије која је поред осталог усвајала планске документе за пројекат Београд на води. На крају, проф. Ђокић је био од 2018. године члан Државне ревизионе комисије која је одобрила све пројекте за изградњу пруге Београд-Будимпешта. Ни на једну од ових позиција не може да се дође без политичке подршке. То је кристално јасно. Сад се изгледа отргао. Међутим, то је личност без боје, мириса и укуса. Веома слаб за противкандидата председнику Вучићу.

Често можемо чути тезу да опозиција не може да победи Вучића без јединственог опозиционог блока. Из којих разлога је тај јединствени блок немогућ?

   Опозицији пре свега треба политика коју нема. Затим, треба јој карактер, који такође нема. Сад је подељена и идеолошки што сужава маневарски простор за сарадњу. Вучића ће једнога дана победити неки национално – демократски лидер. Ови лево либерални, ЕУ нема алтернативу, немају никакве шансе код српског народа. Нешто слично као Петер Мађар који је победио Орбана. Значи, као Орбан политички, само млађи и мало другачији.

У којој мери је за вас данас прихватљива подела на левицу и десницу у Србији и која је позиција Народне странке?

   Мислим да у свету данас више нема те поделе. Сада је подела на глобалисте и суверенисте. Време глобалиста истиче, то је очигледно. У Србији та подела не постоји. У Србији је та подела на патриоте и аутоколонијалисте. Ови други су идеолошки отпад из времена комунизма. То је главна подела. Јасно је ко је у већини и поред свих проблема које српски народ има последњих 35 година, да не идемо даље уназад.  Народна странка је суверенистичка странка која сматра да је српски народ један и недељив, а Србија је његова матица. Народна странка креира интегралистичку политику на целом простору бивше Југославије где живи српски народ. Ми смо евроскептици свесни да српски народ као европски народ мора са Западом да направи неки одржив споразум који не сме угрожавати виталне државне, националне и биолошке интересе нације. Подржавамо политику војне неутралности која подразумева да Србија има најмоћнију војску на Балкану како би та неутралнст била поштована. Војни рок мора бити најмање шест месеци. Просвета и улагање у просвету и националну културу мора бити приоритет првог реда. То подразумева заштиту ћирилице и Српске православне цркве поред осталог. Ми се залажемо за одржавање избора за Уставотворну скупштину како би се дала шанса српском народу да се демократски одлучи да ли је за републику или монархију јер је овде монархија укинута насилним путем од стране антисрпске комунистичке партије на челу са Брозом.

Да ли је у том контексту природна сарадња Народне странке са Бранимиром Несторовићем и Милошем Јовановићем у оквиру опозиционог блока? Јесте ли већ имали разговоре на ту тему?

   Јесмо. Са професором Несторовићем и његовим покретом имамо начелан договор о заједничком изласку на изборе. Што се тиче господина Милоша Јовановића, нажалост он изгледа мање верује у потребу да се наступи заједнички.

У разговору са председником Вучићем причали сте и о потреби да се реформише изборни систем и да се смањи број посланика у парламенту. Шта сте конкретно предложили када је реч о реформи изборног система?

   Предлажемо тзв. полуперсонализовани изборни систем. Ми сматрамо да постојећи изборни систем обезбеђује правни основ за инсталирање партијске државе јер партија, односно њен лидер утиче на избор кандидата на изборној листи, избор посланика и избор премнијера и министара. Фактички на тај начин се контролишу две гране власти. Законодавна и извршна власт.

Треба нам ново „Начертаније“. Народна странка је у „Прогласу о српском питању у 21. веку“ поставила контуре тог плана

Треба посланике из Врања, на пример, да бирају Врањанци, а не ми у Београду. На локалном нивоу, треба нам чист већински систем и директан избор за градоначелнике. Такав изборни ситем би унапредио локалну самоуправу, народ би бирао најбоље, а не партијске људе.

ФОТО: Видоје Манојловић

Политички сте ветеран, били сте генерални секретар СПО, а заједно са Дачићем и Перчевићем били сте најмлађи посланици у парламенту. Иако се нисте слагали ипак сте разговарали. Можете ли да издвојите најважније лекције из опозиционог деловања у Милошевићево време које су корисне и за данашње схватање политике, посебно код младих људи?

   Било је много више толеранције у Србији у време Милошевића него данас. Ми смо били другачије генерације, друго је данас време и није за поређење. Ми смо успели да победимо Милошевића али нисмо испунили очекивања. О томе треба мислити.

Ваша прогноза на друштвеним мрежама о победи Виктора Орбана на изборима у Мађарској није се показала тачном.

   Тачно је, промашио сам. То је зато што сам навијао за Орбана свим срцем.

Да ли је то победа глобалиста над суверенистима у Европи или ви то нешто другачије анализирате?

   Питање је да ли је Петар Мађар глобалиста. Он је више „Орбан 2.0“. Треба сачекати неко време и видети коју ће политику он да води. На Мађарску гледам кроз односе са Србијом, а они су на највишем историјском нивоу. У прошлом веку смо два пута били у рату са Мађарима, а у овом 21. веку смо стигли дотле да нам је Мађарска најсолиднији савезник на спољним границама.

Може ли у Србији да се постигне консензус око кључних националних интереса у наредном периоду? Шта је добар први корак у том правцу?

   Немам одговор на то питање. Далеко смо од тога да политичка елита седне и сачини један национални план око којег ћемо сви да се сложимо. Треба нам ново „Начертаније“. Народна странка је у „Прогласу о српском питању у 21. веку“ поставила контуре тог плана.