Закон родитељ-неговатељ, чији је нацрт недавно усвојила радна група Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, омогућиће родитељима са статусом неговатеља да остваре право на месечну накнаду од 65.000 динара и уплату пореза и доприноса, чиме би укупан бруто износ премашио 90.000 динара, изјавила је министарка Милица Ђурђевић Стаменковски. Како је нагласила, закон родитељ-неговатељ омогућиће системску подршку породицама које брину о деци са сметњама у развоју. „Овим законом незапослени родитељи са статусом родитељ-неговатељ стичу пензијско, здравствено и социјално осигурање, а самим тим и право на радни стаж”, навела је министарка Ђурђевић Стаменковски за „Новости”.
Према њеним речима, деца која остварују право на увећани додатак за туђу негу и помоћ наставиће да примају 41.000 динара месечно, с тим што се тај износ усклађује са индексом раста потрошачких цена, односно повећава два пута годишње. Министарка је појаснила да, када дете наврши 18 година, стручна комисија процењује да ли је неопходно да се родитељска нега настави у истом интензитету.
– Самим тим, када постоји потреба, продужава се право на статус родитеља-неговатеља. То важи и за родитеље пунолетне деце, без обзира на то да ли је детету укинута или није укинута пословна способност – навела је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Додала је да у претходној верзији која се нашла пред посланицима у Скупштини овакво право није било омогућено.
Нагласила је да се увођењем статуса родитељ-неговатељ не укидају други видови подршке, односно услуге у заједници, као што су лични пратилац и дневни боравак.
Када је реч о запосленим родитељима, министарка Ђурђевић Стаменковски је рекла да они имају могућност да им послодавац уплаћује порезе и доприносе јер су радно ангажовани, што значи да њихов формалан посао није двадесетчетворочасовна брига о детету. „Циљ овог закона је пре свега да помогне родитељима који су у потпуности спречени да раде, који су везани за кућу и кревет своје деце. До 18. године детета сви родитељи који су незапослени ће имати права. Од 18. године ће постојати комисија која ће утврдити да ли је неопходно да се та нега настави. У највећем броју случајева јесте неопходна, али постоје изузеци када лекарска комисија процени да је дете способно за рад”, навела је она додајући да би закон требало у овој години да почне да се примењује.
Одговарајући на питање о чему ће бити највише дискусија током јавне расправе о нацрту овог закона, министарка је оценила да ће приговарати они „који можда немају искрену жељу да се овај закон усвоји, а то су они који и у овој теми виде подлогу за своје политичко деловање”.
Наиме, усвајањем Нацрта закона родитељ-неговатељ отвара се јавна расправа током које ће стручна и шира јавност имати прилику да изнесу своје предлоге и сугестије. Након јавне расправе нацрт закона биће упућен Влади Србије на усвајање, а потом и Народној скупштини на разматрање, а Министарство ће у сарадњи са свим релевантним актерима наставити интензиван рад на унапређењу текста закона, са циљем да се први пут на свеобухватан и одржив начин уреди положај родитеља-неговатеља у нашој земљи.
Родитељи деце са сметњама у развоју истичу да је свака финансијска помоћ државе добродошла, али додају да су поједине одредбе овог нацрта закона дискриминишуће. Како у разговору за „Политику” истиче Милица Николић, председница Удружења „Бази Мили”, које се залаже за побољшања положаја деце и младих са сметњама у развоју, нацртом закона предвиђено је да статус неговатеља добију само родитељи који не раде, односно само они чија деца добијају увећани додатак за туђу негу и помоћ, чиме се стављају у неравноправан положај они родитељи који добијају само „основну” накнаду за туђу негу и помоћ, којих је такође пуно.
– Ја имам четворо деце и већ годинама не радим због сина који има аутизам. Нама је сваки динар добродошао, али важно је разумети да је износ који је опредељен за родитеља-неговатеља мала сума за одгајање деце са сметњама у развоју. Моје дете иде код логопеда три пута недељно и то премашује износ од 65.000 динара. Деца са сметњама у развоју често се налазе на посебном режиму исхране и потребни су им лекови који се често не налазе на ’позитивној листи’, односно помагала ако имају физички инвалидитет – наводи она.
Према речима наше саговорнице, овим нацртом закона родитељи се онемогућавају да имају било какву зараду и стављају у ситуацију да бирају између посла и бриге о деци, а накнада коју ће добијати на име статуса неговатеља не омогућава им да адекватно брину о деци.
– Решење није да родитељ не ради и добија новац за то што 24 часа дневно борави са дететом, нити је здраво да родитељ и дете буду упућени једно на друго 365 дана у години. Решење је у развијању услуга у заједници које на себе преузимају бригу о детету са сметњама у развоју, као што су персонални асистенти, мале домске заједнице, становање уз подршку… Деца са навршеним пунолетством губе право на персоналног асистента и практично постају невидљиви за систем, а како године пролазе, родитељи су све немоћнији и све су мање у стању да брину о детету, односно одраслој особи са сметњама у развоју – оценила је Николићева.
Ана Кнежевић, председница Удружења „Ево рука”, које су основали родитељи деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, истиче значајном чињеницу да се законом дефинише институт неговатеља, али је такође сагласна с тим да су родитељи доведени у ситуацију да бирају између отказа и рада, јер статус неговатеља могу да добију само незапослени родитељи.
– Нисмо успели да се изборимо за право да додатно приходујемо и да родитељи-неговатељи имају право на половину радног времена, што је штета и за нас и за државу – са једне стране, статус незапослене особе нас спречава да подижемо кредите, а са друге стране држава остаје без пореза и доприноса. То значи да ми представљамо већи терет држави ако не радимо. Међутим, ако имамо на уму чињеницу да половина родитеља деце са сметњама у развоју не ради, родитељ-неговатељ је добро законско решење, а верујем да ће се за овај статус определити и родитељи који примају минималац – сматра Кнежевићева.
Марија Марјановић, председница удружења „Бест бадис Србија”, које окупља особе са интелектуалним и развојним сметњама, такође скреће пажњу на чињеницу да је овим нацртом закона предвиђено да статус неговатеља могу да стекну само родитељи који примају увећану туђу негу и помоћ.
– Већина деце са Дауновим синдромом остварује право на основну туђу негу и помоћ, која износи свега 12.000 динара, што не покрива ни три одласка код логопеда месечно, а услуга личног пратиоца престаје са пунолетством детета.
Финансијска давања која су предвиђена овим законом не покривају ни део месечних трошкова које имају породице деце са сметњама у развоју. Ја сам мајка близанаца од којих је једно са Дауновим синдромом, а друго је уредног развоја, и надала сам се да ће ми закон омогућити да радим ’парттајм’ посао на којем ћу проводити четири сата дневно и допунити породични буџет. Нисмо ми људи који траже хлеба преко погаче, али важно је разумети да одгајање детета са сметњама у развоју често кошта два или три пута више него одгајање детета уредног развоја. То не може да подмири износ од 65.000 динара, а накнаду за увећану негу и помоћ, која износи око 40.000 динара, не треба мешати са накнадом за родитеља-неговатеља, јер је то право детета. Постоје примери добрих пракси из региона у којима држава надокнађује новчану разлику од четири сата – навела је она.
