,

Нагле промене времена доносе повећан ризик од инфаркта

ФОТО: PeopleImages/Shutterstock

Нагле промене времена и температуре, какве су забележене последњих дана, доводе до пораста здравствених тегоба, посебно код кардиоваскуларних пацијената. Лекари упозоравају да овакве осцилације могу значајно утицати на крвни притисак, рад срца и опште стање организма, због чега је важно благовремено реаговати на симптоме.

Кардиолог, професор Петар Оташевић са Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, истиче да се у пракси јасно уочава повећан број пацијената током наглих временских промена, преноси РТС.

– Чим имамо овакве промене времена, значи посебно нагле промене времена, ми заиста виђамо више болесника. То се пре свега односи на болеснике који долазе у наше амбуланте, који се жале на нерегулисан крвни притисак, неправилан срчани рад – каже Оташевић.

Ипак, додаје да упркос повећаном броју тегоба, није увек забележен и већи број најтежих исхода.

– Међутим, оно што је добро, рецимо, ми смо у петак били приправни за болеснике који добију акутни инфаркт миокарда за територију Београда и околине и хвала Богу није било више инфаркта него што је то уобичајено – наводи професор Оташевић.

ФОТО: PeopleImages/Shutterstock

Најугроженији су, како истиче, старији пацијенти и хронични болесници.

– Када имамо промене времена, значи најугроженији су старији – болесници преко 60 година као и болесници који већ имају неку претходну кардиоваскуларну болест и дијабетес.

Ипак, упозорава Оташевић да инфаркти не заобилазе ни млађе:

– Не прође дежурство када не примимо неког младог, између 30 и 40 година живота, ко је доживео акутни инфаркт миокарда.

Проблем представља комбинација више фактора – пада температуре, промене атмосферског притиска, ветра и загађења.

– Студије показују да када дође до, рецимо, нагле промене температуре за пет степени у току једног дана, ми имамо повећање броја инфаркта и шлогова за приближно четири одсто – објашњава Оташевић.

Једна од најчешћих грешака пацијената је игнорисање првих симптома.

– То су углавном скокови крвног притиска када идемо из топлије температуре у хладнију. Онда имамо тегобе у смислу вртоглавице, зујања у ушима, благих болова у грудима. Уколико не препознамо на време те тегобе то може довести до веома озбиљних стања па и смрти – упозорава професор.

Због тога је, како наглашава, кључно благовремено реаговати.

– Уколико игноришемо симптоме када су почетни, када су благи, не реагујемо, може доћи до инфаркта, шлога или не дај Боже до горих ситуација.

Саветује и да се грађани унапред консултују са лекарима и придржавају прописане терапије.

Када је реч о превенцији, порука је једноставна – ослушкивати сопствени организам.

– Уколико данас не желите да изађете из куће, па немојте изаћи. Мислим да је најбољи савет слушати свој организам, он на време шаље сигнале – закључује Оташевић.

Стручњаци подсећају да су овакве временске осцилације све чешће, те да је информисаност и благовремена реакција кључна за очување здравља.