Дипломатски маратон у Бургенштоку донео је крхки споразум САД и Ирана, али одлука Тел Авива да настави рат против Хезболаха претвара овај компромис у мир на стакленим ногама
Прва рунда историјских, али и изузетно напетих мировних преговора САД и Ирана завршена је у понедељак ујутру, 22. јуна, у луксузном швајцарском комплексу Бургеншток. Након драматичних 18 сати непрекидног дијалога, делегације две дубоко супротстављене стране успеле су да, уз посредовање Катара и Пакистана, усагласе оперативну „мапу пута“. Овај документ поставља чврст оквир од 60 дана током којих тимови морају да дефинишу све детаље мировног споразума који би окончао рат.
Ипак, у сенци овог договора остаје чврст став израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа да упркос споразуму неће прекинути операције нити повући трупе са либанског фронта усмерене против милитантног Хезболаха, што у старту минира идеју о трајној стабилности на Блиском истоку.
Америчка делегација поручила Израелу да мора да се пробуди и сагледа реалност
Током протеклог викенда свет је са зебњом пратио вести из Швајцарске, док су преговори у више наврата били пред потпуним колапсом и пре него што су званични разговори уопште отпочели. Првобитни дипломатски протокол предвиђао је да високе делегације заседају у петак, недуго након што су председник Доналд Трамп и ирански лидер Масуд Пезешкијан потписали меморандум о разумевању. Ипак, тај план је суспендован већ у суботу, јер су израелске ваздушне снаге извеле масовне ударе у јужном Либану, усмртивши десетине људи и уништавајући положаје Хезболаха. Иранске власти су навеле да САД и Израел нису испоштовали своје обавезе о прекиду ватре, па је Техеран прогласио поновну блокаду комерцијалног саобраћаја кроз Ормуски мореуз.
НАЕЛЕКТРИСАНА АТМОСФЕРА
Посредници из Катара и Пакистана провели су суботу у телефонским разговорима како би убедили иранску страну да ипак допутује у Швајцарску. Упркос хаосу који је претио да потпуно откаже самит, делегације су у суботу касно увече стигле у Швајцарску. Званични разговори започели су у недељу, 21. јуна, али је атмосфера у сали од самог старта била наелектрисана и лишена било какве дипломатске учтивости. Колико су односи били затегнути најбоље илуструје чињеница да је иранска делегација одбила званично заједничко фотографисање и протоколарно руковање са америчким представницима.
Састав преговарачких тимова јасно је показивао колики је улог у овој геополитичкој игри. Америчку страну предводио је потпредседник САД Џеј Ди Венс, уз присуство Трамповог зета Џареда Кушнера који је преузео улогу кључног архитекте договора. Са друге стране стола седели су министар спољних послова Ирана Абас Аракчи и утицајни председник тамошњег парламента Мохамед Багер Галибаф, што је био јасан знак да Техеран у Швајцарску шаље људе који имају подршку и конзервативних структура и врховног вође Алија Хамнеија.
Највећа криза током самог састанка догодила се у недељу по подне, када је Трамп, у свом препознатљивом стилу непредвидиве дипломатије, дао запаљив интервју за Fox News. Истовремено је на друштвеним мрежама објавио оштру поруку да ће, уколико Иран моментално не обузда Хезболах и остале савезничке снаге у региону, покренути жестоко бомбардовање Ирана и преузети потпуну контролу над Ормузом.
ФОТО: REUTERS/StringerОва изјава имала је дејство бомбе у преговарачкој сали. Револтирана иранска делегација је у том тренутку напустила преговарачки сто и прогласила привремену суспензију разговора, оптужујући Вашингтон за уцењивање и недостатак добре воље. Уследило је неколико сати тешке дипломатије у ходницима луксузног хотела, где су катарски и пакистански званичници преклињали иранску страну да се врати, уверавајући да су Трампове речи намењене унутрашњој америчкој јавности, а не стварној војној стратегији. Преговори су након тога настављени и трајали су до дубоко у ноћ, пуних 18 сати.
„МАПА ПУТА“ И ТРИ СТУБА
Када су у понедељак ујутру посредници Катар и Пакистан коначно изашли пред медије са заједничким саопштењем, постало је јасно да је постигнут огроман, али прелазни успех. Усаглашена „мапа пута“ садржи три кључна стуба који би требало да осигурају стабилност у наредних 60 дана, док технички комитети буду радили на финалном тексту мировног уговора.
Први стуб је хитно успостављање директне енергетске и војне линије комуникације Вашингтона и Техерана како би се омогућио слободан проток танкера кроз Ормуз. Други стуб представља економска концесија Техерану, јер је иранско министарство спољних послова потврдило да је договорено делимично и привремено ублажавање санкција на извоз иранске нафте, као и отпочињање процеса одмрзавања дела новца у иностраним банкама. Трећи стуб је формирање заједничке ћелије за деконфликцију која би надгледала прекид ватре у јужном Либану, за коју је „крив“ званични Тел Авив.
Договорена „мапа пута“ поставља чврст оквир од 60 дана током којих се морају дефинисати сви детаљи мировног споразума
Управо из кабинета израелског премијера долази и највећа претња овом плану. Нетанјаху је у недељу увече издао оштро саопштење у којем је поручио да Израел нема намеру да повуче своје трупе из јужног Либана. Он је нагласио да је рат против Хезболаха „егзистенцијална ствар“ која се не може решавати преговорима у Швајцарској. Одговор из америчке делегације био је неуобичајено оштар, пошто је Ди Венс поручио да Израел мора да се пробуди и сагледа реалност.
Све у свему, договорено ублажавање нафтног ембарга стабилизоваће светска енергетска тржишта, док ће Трамп овај прелазни успех искористити као кључни адут у домаћој изборној кампањи. Међутим, највећи изазов остаје однос Израела према Хезболаху. Нетанјахуов непоколебљив став да неће повући трупе из јужног Либана представља тихи вето на трајни мир.
Док технички тимови отпочињу трку са временом од 60 дана, стварност на терену јасно показује да је блискоисточни компромис и даље на стакленим ногама. Нова варница на либанској граници могла би у секунди да поништи све што је тешком муком договорено у Швајцарској.
