Патике које су током пролећа коштале 8.000 динара, неколико дана пред почетак се зонског снижења поскупе на 11.000 динара, а затим током „великог снижења” буду оглашене са попустом од 30 одсто и продају се за 7.700 динара.
Купац стиче утисак да је остварио огромну уштеду, иако је производ практично плаћен по цени која је готово иста као пре акције. Управо овакве ситуације довеле су до тога да потрошачи све мање верују рекламама о „спектакуларним попустима”, пише Политика.
Грађани у Србији тако су годинама имали утисак да велика сезонска снижења често више служе маркетингу него стварним уштедама. Многи потрошачи примећивали су да цене појединих производа непосредно пред „Црни петак”, новогодишње акције или друга велика снижења најпре порасту, да би затим биле „драматично” снижене.
Тако су купци неретко остајали у недоумици да ли заиста плаћају робу повољније или су попусти само привид створен вештачким подизањем цена уочи акција.
Због све учесталијих примедби потрошача и праксе која је годинама стварала неповерење у реалност попуста, измењени су и прописи који регулишу област заштите потрошача и трговине. Измене Закона о трговини, усклађен са европским директивама, доноси прецизнија правила о оглашавању снижења и јасније дефинише начин на који трговци могу да приказују претходне и снижене цене. Новине се највише односе на део закона који регулише продају са сниженом ценом. Иако и садашњи прописи предвиђају да трговац мора јасно да истакне и претходну и снижену цену, у пракси се различито тумачило шта заправо представља „претходна цена”.
Управо због тога нови закон прецизније дефинише да је реч о најнижој цени по којој је трговац нудио производ у периоду од 30 дана пре почетка снижења, осим када је реч о лако кварљивој роби и производима са кратким роком трајања.
Циљ оваквог решења је да се спречи пракса вештачког повећања цена непосредно пред акције и да се потрошачима омогући јасније и транспарентније информисање о стварном износу попуста. Пракса је, наиме, показала да су купци често довођени у заблуду приликом оглашавања снижења, јер су поједини трговци користили референтне цене које нису одражавале стварну тржишну цену производа.
Истовремено, забележен је и раст броја пријава потрошача које су се односиле на неправилно истицање цена и обрачун попуста. Такве праксе, осим што су нарушавале поверење потрошача, стварале су и нелојалну конкуренцију на тржишту. Зато ће убудуће, приликом објављивања снижења, као „претходна цена” морати да буде приказана најнижа цена коју је трговац примењивао у последњих 30 дана пре почетка акције. Манипулације са „лажним попустима” нису биле проблем само у Србији, већ практично у целој Европи, због чега је и Европска унија последњих година пооштрила правила о оглашавању снижења. Управо су бројне притужбе потрошача из различитих земаља показале да су трговци користили сличан модел – краткорочно подигну цену, а затим производ представе као да је на великој акцији.
У Немачкој и Француској потрошачке организације годинама су упозоравале на случајеве током „Црног петка” у којима су електронски уређаји и бела техника имали истакнуте попусте и до 40 одсто, иако су само неколико недеља раније продавани по готово истој цени. У Италији су регулатори контролисали велике онлајн платформе због сумње да су користиле „претходне цене” које никада нису реално важиле у продаји.
Сличне примедбе стизале су и из Хрватске и Словеније, где су потрошачи најчешће указивали на гардеробу и спортску обућу. Производ би, на пример, током већег дела сезоне коштао 70 евра, пред акцију би цена била подигнута на 100 евра, а затим би током снижења био оглашен са попустом од 30 одсто и продаван за 69 евра. Формално је попуст постојао, али је реална цена практично остала иста.
Управо због таквих случајева Европска унија је и увела правило о „најнижој цени у последњих 30 дана”, како би се спречило да трговци сами креирају фиктивне попусте и код потрошача стварају утисак веће уштеде него што она заиста јесте. Строжи закони, наравно, нису у потпуности елиминисали ову праксу због чега су поједине европске земље попут Француске и Италије почеле озбиљније да кажњавају модне трговце због фиктивних попуста и приказивања цена које нису одговарале најнижој цени у претходних 30 дана. Зато се данас у Европи све више инсистира не само на формалном приказивању попуста већ и на доказивању да је снижење стварно. Чак је и Суд правде Европске уније додатно разјаснио да се сваки проценат попуста мора рачунати управо на основу најниже цене из последњих 30 дана, а не на основу цене коју је трговац произвољно одредио непосредно пред акцију.
