Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је да крпељи, који су присутни од раног пролећа до касне јесени, а најактивнији су у мају и јуну, могу пренети различите заразне болести, од којих су најпознатије Лајмска болест и крпељски енцефалитис, као и да су најбоље мере заштите које значајно смањују ризик од инфекције правовремена заштита, препознавање убода и правилно уклањање крпеља.
У том смислу, особе треба да избегавају боравак у пределима у којима има крпеља, а уколико бораве у природи препоручује се да носе одећу светлих боја дугих рукава и ногавица, носе затворену обућу као и да користе репеленте на откривеним деловима тела и крећу се пешачким стазама.
Препоручује се да се преглед коже на присуство крпеља врши како током боравка на подручју тако и након повратка кући, а током боравка на подручјима где има крпеља препоручују преглед коже на свака три до четири сата.
– Крпељи траже влажну средину, па из тих разлога када се врши преглед коже на присуство крпеља препоручује се да се пажња посебно обрати на препоне, пазушне јаме, предео испод груди, појаса, затколене јаме, предњу и задњу страну ушне шкољке и кожу иза уха. Код деце пажљиво прегледати предео главе (укључујући космати део) и део врата – наводи се у саопштењу.
Додају да се кпрељи могу унети у домаћинство путем одеће и кућних љубимаца због чега препоручују да се одећа четка пре уласка у кућу у циљу одстрањивања крпеља који касније могу да пређу са одеће на неког од чланова домаћинства, као и да се пре уласка у кућу прегледају кућни љубимци због присуства фиксираних крпеља.
Истичу да након повратка из природе купање или туширање унутар два сата од уласка у кућу доприноси даљој контроли.
Указују да особе које су због свог занимања, попут шумара, сточара и војника, потенцијално изложене убодима крпеља треба да носе одећу импрегнирану инсектицидима (перметрин).
ФОТО: ProfimediaНаводе и опште мере заштите од крпеља, као што су редовно кошење траве, орезивање жбуња и дрвећа и одстрањивање опалог лишћа у близини кућа, паркова и излетишта.
Такође, наводе и да треба вршити уништавање ситних глодара (резервоара инфекције) систематским дератизацијама (сузбијање глодара) у урбаним срединама, као и да треба спроводити акцију сузбиљања крпеља на јавним зеленим површинама употребом инсектицида од краја априла до октобра месеца.
Уколико дође до убода крпеља, важно је јавити се лекару у здравственој установи у току првих 24 сата од убода, јер је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи.
– Убод инсекта је безболан, а место убода не боли и не сврби – наводи се у саопштењу.
Крпеља би требало извадити из коже што пре, у току првих 24 часа након убода, како би се смањила вероватноћа преноса инфекције и на место убода крпеља не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
– Не покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица увући у дубље слојеве коже. Не наносити врх ужарене цигарете, креме и испарљива уља преко крпеља и затим покушавати вађење, јер се у тим случајевима повећава ризик од преношења инфекције. У здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције – наводи се у саопштењу.
Додају да је важно забележити дан убода и дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља ради утврђивања и праћења природних жаришта болести, као и јавити се лекару у случајевима појаве црвенила на кожи или неког другог симптома у периоду од неколико недеља након убода крпеља.
Говорећи о стаништима крпеља, Батут наводи да се они налазе у шумовитим подручјима где је необрађена вегетација.
Када је реч о биологији крпеља, Батут наводи да су то зглавкари који се хране крвљу људи и животиња, а уколико су заражени могу да пренесу узрочнике заразних болести.
– Крпељи се углавном налазе на ниској вегетацији, до висине од једног метра, а својим усним делом се закаче на животиње и људе. Сисају крв два до седам дана пре него што поново падну на вегетацију – наводи се у саопштењу.
Указују да крпељи преносе на људе заразне болести као што су: Лајмска болест, крпељски енцефалитис, Кримска-Конго хеморагијска грозница, анаплазмоза, ерлихиоза, бабезиоза, Q грозница и рикециозе.
Лајмску болест изазива бактерија из групе спирохета, Боррелиа бургдорфери, а преноси је одређена врста крпеља (Иxодес рицинус), који се убодом фиксира за кожу и преноси инфекцију. Обољење је системско, посебно захвата кожу, нервни систем, зглобове и срце.
Лајмска болест откривена је 1975. године у граду Лајм у САД, а у нашој земљи откривена је априла месеца 1987. године на подручју Београда.
Симптоми болести почињу недељу до месец дана након убода крпеља.
Erythema migrans, у народу познат као „бивоље око“ као први знак испољава црвенило око места убода, које се јавља код око 80 одсто заражених особа, а да би имала дијагностички значај, промена мора да има пречник од најмање пет центиметара.
Промена на кожи не боли и не сврби, па може да прође непримећено.
Може да буде праћена појавом симптома сличним грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима), који трају неколико недеља уколико се особа не јави лекару који ће одредити антибиотску терапију.
ФОТО: Shutterstock/CherriesОзбиљније компликације се јављају недељама и месецима након убода крпеља, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација.
Болест може попримити хроничан ток, уколико се не препозна и не лечи на време. Пацијенти након спроведеног лечења борелиозе могу да имају неспецифичне тегобе (главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима и слично), које обично трају више месеци, некада и годинама.
Иако се Лајмска болест може лечити, најбољи начин превенције је спречити убод крпеља. У Батуту у Референтној лабораторији за сифилис, лептоспирозу и лајмску борелиозу се спроводи дијагностика Лајмске болести, која подразумева извођење скрининг и потврдних тестова.
Крпељски енцефалитис је вирусно обољење распрострањено у подручју средње и источне Европе и Азије, које се преноси путем заражених крпеља (као и Лајмска болест). Болест се јавља ендемски, односно само у природним активним жариштима у којима постоје природни резервоари вируса (шумски глодари, јеж, кртица) и њихови преносиоци (крпељи), најчешће се региструје у Балтичким државама, Словенији и Руској Федерацији.
Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи, а у ендемским подручјима до заражавања може доћи и као последица конзумирања непастеризованог млека и млечних производа пореклом од заражених животиња (козе, овце, краве).
Не преноси се са човека на човека, а већина инфекција остаје асимптоматска.
– У случају клиничке болести, период инкубације за крпељски енцефалитис траје од два до 28 дана (најчешће седам до 14 дана), а затим следи око осам дана општих симптома прехладе, као што су умор, главобоља и малаксалост, обично у комбинацији са повишеном температуром – наводи се у саопштењу.
Након асимптоматског периода који траје до 20 дана, до 15 одсто пацијената доживљава другу фазу болести коју карактерише повишена температура која често прелази 40 степени Целзијуса и знаци захваћености централног нервног система, као што су менингитис (грозница, главобоља и укочен врат), енцефалитис (поспаност, конфузија и сензорни поремећаји), мијелитис или радикулитис.
– Енцефалитис који се развија током ове друге фазе може довести до парализе, трајних последица или смрти. Тежина болести се повећава са годинама пацијента, али су смртни случајеви пријављени код свих старосних група. Не постоји специфична терапија за крпељски енцефалитис – наводи се у саопштењу.
Батут истиче да је најефикаснија и безбедна заштита против крпељског енцефалитиса имунизација и да постоје четири широко коришћене вакцине провереног квалитета.
