Под крошњом закрштеног стабла вековима су се окупљали мештани да измоле кишу, добар род и заштиту од невоља, мирећи завађене и потврђујући припадност заједници. Тако је један древни обичај постао чувар колективног памћења српског села
У сеоским славама и преславама – које зовемо обетине, заветине или како се негде каже, „срећне литије“ – учествује цело село или заселак. Овим обичајима слави се живот на прагу пролећа, по завршетку Васкршњег поста, када почиње јек на њивама и када воће олиста.
Игра и обред свој масовни врхунац доживљавају у Тројичној недељи (Духови – Педесетница, педесети дан по Васкрсу). У народу се празновање Свете Тројице из недеље премешта у Духовски понедељак у суседном селу, па у следеће на Друге Тројице (Духовски уторак). У народној традицији, заштитник села и велике породичне задруге може бити одређени светитељ, Пресвета Богородица или Света Тројица, са молитвом да сачува усеве од градоносних облака и пошаље довољно сунца.
Занимљивост о пореклу речи: Реч литија потиче од старогрчке речи lite (λιτή), што значи понизна молба или молитва. У нашем народу се овај израз духовито и симболично повезао са фразом „да лије (киша) ко за литије“, као народно тумачење и асоцијација, јер су се литије често обављале ради молитве за кишу и родну годину, све до почетка Петровског поста. У тој колективној светковини у славу Христа и природе, а за опште добро, запис представља Свето дрво. Он има кључну улогу као тачка окупљања, место ритуалне молитве, као и полазиште и исходиште литијске процесије.
Запис је закрштено, посебно издвојено дрво, које се у српској традицији сматра светим. Као цркви под крошњом, народ му побожно прилази и тако се према њему опходи
Корени ових народних обичаја код Срба сежу у далеку прошлост претхришћанске митологије. Пре уздизања крста и изградње цркава, код Словена је одабрано дрвеће сматрано светилиштем посвећеним богу Перуну. Храст је био тотемизовано дрво бога грома, те се „под отвореним небом“ обављала служба и приносила жртва. Након преласка Руса у хришћанство, управо су на местима Перуновог светог дрвета подизани први манастири.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 2. јула, можете да прочитате цео текст "Запис – дуб опстанка нације"
