Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Београду, у сарадњи са другим државним органима, објавило је анализу свих релевантних догађаја, података, чињеница и доказа који се тичу наводне употребе такозваног „звучног топа“ на непријављеном јавном окупљању грађана 15. марта 2025. године у Београду. Тужилаштво је утврдило да узрок паничне реакције грађана током скупа није била употреба „звучног топа“ и истакло да такав уређај није коришћен.
ВЈТ наводи да нема места покретању кривичног поступка против било ког лица у вези са наводном употребом „звучног топа“, али истиче да ће предузети све мере и радње из своје надлежности ради идентификације и кривичног гоњења свих лица која су својим поступцима намерно проузроковала и допринела ширењу тих, како тужилаштво тврди, неистинитих информација.
У саопштењу ВЈТ у Београду наведено је да је, на основу свестраног разматрања прикупљених доказа, тужилаштво утврдило да се 15. марта 2025. године, на потезу од Теразија дуж целе Улице краља Милана ка Тргу Славија, догодила панична ланчана реакција кретања грађана. Према закључку тужилаштва, њен узрок није била употреба „звучног топа“, нити било каквог сличног уређаја, што је образложено кроз неколико сегмената детаљно изложених у анализи и закључку.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
ВЈТ наводи да се први део образложења односи на анализу узрока паничне реакције грађана током петнаестоминутне тишине, а други на анализу изјава грађана датих у тужилаштву и полицији и њихових лекарских извештаја. Трећи део тиче се анализе извора из којих је дошло до ширења информације да је употребљен „звучни топ“, док се четврти односи на питање постојања доказа о наводној употреби тог уређаја.
У закључку се, поред осталог, наводи да 15. марта 2025. године ни у Улици краља Милана, нити на било којој другој локацији на којој је одржан протестни скуп, није коришћен „звучни топ“, односно акустични уређај типа LRAD, нити било које друго средство сличних карактеристика. Наводи се и да здравствене тегобе које су учесници скупа пријавили лекарским установама нису последица употребе тог или било каквог сличног уређаја.
Анализом је, поред осталог, утврђено да је ланчано кретање учесника скупа најпре започело испред Народне скупштине, након изненадне одлуке редара о активирању „протокола о повлачењу“. То је, како се наводи, убрзо довело до наглог повлачења грађана са средине коловоза на поменутим локацијама.
Кључни тренутак који је довео до активирања таласа ланчаног кретања учесника скупа, према анализи, догодио се на раскрсници улица Драгослава Јовановића и Краља Милана. Редари су на тој локацији, након што су од других редара добили информацију о повлачењу, скинули прслуке и трчећим кораком почели да се склањају ка фасадама зграда, у складу са својим безбедносним протоколом.
Фаза двосмерног простирања таласа ланчаног кретања почела је када су грађани окупљени на том месту, видевши да редари трче и скидају прслуке, почели да беже у два смера – десно ка Теразијама и лево ка Славији.
Након тога, талас њиховог кретања сукцесивно се ширио Улицом краља Милана и трајао укупно 32 секунде, наводи се у објави ВЈТ.
Вештачењем телефона осумњиченог Александра Радића, који је у јавности представљен као војни аналитичар, као и прегледом садржаја емисије „Директно“, емитоване у вечерњим часовима 15. марта 2025. године на телевизији N1, утврђени су извор и механизам посредством којег је у јавности дошло до ширења информација о наводној употреби „звучног топа“, тврди ВЈТ.
Према наводима тужилаштва, анализом је потврђена намера Александра Радића да на јавно мњење примени оно што је назвао „PSY OPS“, односно „психолошке операције“.
ВЈТ наводи да је ова Радићева намера додатно потврђена тиме што ни он сам није знао за који уређај да се определи, односно да ли да тврди да је употребљен „звучни топ“, „инфразвук“ или „вортекс“. На крају је, како се тврди, свом саговорнику рекао да „стави који год уређај“, што, према оцени тужилаштва, указује да му није било важно да ли је и који уређај употребљен, већ му је био „битан циљ“. ВЈТ наводи да се тај циљ огледао у ширењу панике и нереда међу грађанима и да је све то утврђено вештачењем његовог телефона.
Када је реч о снимцима самог тренутка прекида петнаестоминутне тишине, тужилаштво је извршило увид у снимке постављене на платформи YouTube и друштвеним мрежама.
Међутим, тужилаштво наводи да није могло да поклони веру по садржини готово идентичним снимцима на којима се чује необичан звук налик „хуку“. Како се образлаже, остали снимци са истог места, који приказују исти тренутак прекида петнаестоминутне тишине, не садрже такав звук, већ су на њима забележени звуци пиштаљки, комешања и успаничени узвици грађана.
Ради детаљне анализе чињеничног стања, уз употребу софтверског алата „Sonic Visualiser“, намењеног поређењу и анализи аудио-садржаја, извршено је поређење снимака на којима се чује необичан „хук“ са идентичним видео-снимком постављеним на јавном Facebook налогу корисника Стефана Радића, односно Радио Пулса Гроцка. Тај снимак објављен је и на профилу Александра Кутлешића, а на њему се чују искључиво пиштаљке и комешање грађана, без било каквог необичног звука налик „хуку“, истиче се у објави.
На основу анализе и поређења снимака, као и коментара наведених корисника, ВЈТ закључује да је снимак који је сачинио и објавио Стефан Радић оригиналан, док су остали снимци, на којима се чује специфичан „хук“, накнадно обрађени и објављени следећег дана.
Тужилаштво наводи да неаутентичност тих снимака додатно доказује 58 аудио и видео-записа које су доставили Комитет правника за људска права YUCOM, Београдски центар за људска права, FemPlatz, Иницијатива А11 за економска и социјална права, ЦРТА и Грађанске иницијативе. На тим записима регистровани су само узнемирени узвици учесника скупа, комешање, пиштаљке и трубе, без било каквог интензивног и необичног звука високих фреквенција. Исто се односи и на четири видео-снимка која је доставила Странка слободе и правде, наводи се у објави.
Имајући у виду наведене доказе, изјаве грађана дате у Првом основном јавном тужилаштву у Београду и полицији, њихове лекарске извештаје, као и садржину видео-снимака са протестног скупа који се налазе у списима предмета, ВЈТ је утврдило да се здравствене тегобе које су грађани пријављивали здравственим установама након спорног догађаја не могу приписати последицама наводне употребе „звучног топа“ или уређаја сличних карактеристика.
ВЈТ је такође утврдило да ниједан редар нити полицијски службеник који се налазио на лицу места и обезбеђивао скуп није здравственим установама пријавио било какве тегобе након протеста. Тужилаштво наводи да би се такве пријаве могле очекивати уколико је такав уређај заиста био употребљен.
У објави се додаје да су се и та лица налазила у центру дешавања на протестном скупу и да би тражила медицинску помоћ да су сматрала да им је здравље угрожено. То се, како се додаје, посебно односи на полицијске службенике, који су професионално обучени да препознају различите потенцијалне опасности, укључујући оне које угрожавају њихово здравље и здравље других грађана.
Као још једну чињеницу која, према оцени тужилаштва, указује на то да је реч о уобичајеним здравственим тегобама, а не о онима изазваним употребом неког „недозвољеног уређаја“, ВЈТ наводи број пријављених случајева. На протесту је било више десетина хиљада грађана, док се на позиве тужилаштва и полиције одазвала 151 особа, од којих је 113 доставило лекарски извештај о повредама.
Да је „звучни топ“ заиста био употребљен, како истичу у ВЈТ, последице би осетили сви грађани који су се налазили на месту догађаја, а не само 151 особа међу неколико десетина хиљада учесника скупа.
Такође, поводом медијских извештаја и навода појединих невладиних организација да им се јавило између 3.000 и 4.000 особа због наводних тегоба насталих услед употребе „звучног топа“, тужилаштво је затражило да му буде достављен списак тих лица како би била испитана у својству грађана. Цивилне организације доставиле су списак од 34 особе, наводи ВЈТ.
Све наведене чињенице и анализирани докази указују да здравствене тегобе које су грађани пријавили лекарским установама представљају последице својствене било којем већем јавном окупљању, наводи се у објави ВЈТ.
Тврдњу да том приликом није коришћен „звучни топ“, нити други уређај сличних карактеристика, према тужилаштву, додатно потврђују дописи и изјашњења БИА, Министарства одбране, МУП-а Србије и његових јединица. На основу њих је утврђено да припадници тих државних институција 15. марта 2025. године нису користили уређај у јавности означен као „звучни топ“, нити било који други сличан уређај. Наводи се и да припадници институција који су обезбеђивали скуп нису чули нити приметили да је употребљено средство које би могло да изазове опасност по грађане.
У анализи се, поред осталог, констатује да тврдњу да није коришћен акустични уређај LRAD потврђује и произвођач тог уређаја, компанија Genasys, у јавном саопштењу од 20. марта 2025. године.
То је, како се додаје, потврђено и Анализом могућности употребе звучног топа на протесту одржаном 15. марта 2025. године, коју је Војнотехнички институт Министарства одбране сачинио 17. марта 2025. године. У њој се, између осталог, наводи да нема индиција да је том приликом коришћен „звучни топ“.
У прилог наведеном, према ВЈТ, говори и обавештење Републичког сеизмолошког завода од 9. априла 2025. године. На основу њега је утврђено да 15. марта 2025. године у Улици краља Милана нису уочене осцилације тла као последица потреса или земљотреса, већ да је био видљив уобичајени амбијентални шум карактеристичан за то мерно место.
Тужилаштво сматра да су нетачни наводи подносилаца кривичних пријава, појединих медија и других лица о наводној употреби „звучног топа“ или неког другог уређаја сличних карактеристика.
Будући да је утврђено да такви уређаји нису коришћени и да самим тим ниједна особа не може стећи својство окривљеног због њихове употребе, као и да није наступила штетна последица коју би њихова употреба могла да проузрокује, тужилаштво је закључило да нису остварени елементи ниједног кривичног дела за које се гони по службеној дужности. Због тога нема места покретању кривичног поступка против било ког лица у вези са наводном употребом „звучног топа“ или другог сличног уређаја.
Међутим, ВЈТ наводи да прикупљени докази пружају основе сумње да су одређена лица намерно и унапред смишљено ширила информације о наводној употреби „звучног топа“ или другог сличног уређаја.
Тужилаштво сумња и да су непозната лица изменила оригиналне аудио и видео-снимке настале током петнаестоминутне тишине и тако обрађене снимке јавно објавила. Ти снимци садрже специфичан „хук“, који грађане може да наведе на помисао да је заиста употребљен уређај који производи такав звук.
Како се додаје, такви поступци довели су до вишемесечног ширења панике и узнемирења јавности, али и до реаговања међународне заједнице, која је уложила ресурсе у проверу информација о томе да ли је током протестног скупа у Србији заиста употребљен такав уређај.
Тужилаштво ће зато предузети све мере и радње из своје надлежности ради идентификације, а потом и кривичног гоњења свих лица која су својим поступцима намерно проузроковала ширење тих информација или му допринела.
Више јавно тужилаштво у Београду објавило је на свом сајту документа која се тичу овог случаја, укључујући комплетну анализу са закључком и прилозима.
