Венецијанска комисија поздравила је што је Србија усвојила седам од девет кључних препорука садржаних у Хитном мишљењу и истакла да су власти у Србији брзо деловале након Хитног мишљења из априла ове године, како би ускладиле релевантни законодавни оквир са препорукама Комисије, чиме су показале суштински кооперативан приступ и истинску спремност за сарадњу са Венецијанском комисијом.
Комисија подсећа да је Додатно мишљење затражено на захтев Ане Брнабић и да оно испитује скуп нацрта измена и допуна пет закона који су измењени јануарским изменама и допунама закона.
„Посебно је важно напоменути да су српске власти доставиле нацрте измена и допуна Комисији на преглед пре него што су наставиле са њиховим усвајањем. Венецијанска комисија поздравља и цени ову конструктивну сарадњу“, наводи Венецијанска комисија у мишљењу објављеном на сајту.
Подсећа се да је министар правде Србије 28. априла основао Радну групу, која је укључивала представнике кључних судских и тужилачких тела и струковних удружења, а како би ускладила законодавни оквир Србије са препорукама датим у Хитном мишљењу, а да су 6. и 7. маја у Народној скупштини одржане две јавне расправе на којима се расправљало о могућим законским изменама.
„Венецијанска комисија поздравља кооперативне и брзе напоре српских власти у спровођењу њених препорука. Венецијанска комисија поздравља чињеницу да је значајан део (седам од девет) кључних препорука садржаних у Хитном мишљењу тренутно у потпуности имплементиран у нацрту амандмана, и то кључне препоруке 1, 2, 3, 4, 5, 6 и 9“, навела је Комисија.
Додаје да, што се тиче преосталих препорука, да су српске власти предузеле мерљиве кораке како би ускладиле важећи законодавни оквир са Хитним мишљењем, али да су одређени аспекти и даље нерешени.
„Венецијанска комисија напомиње да су институционални капацитети ТОК-а значајно ојачани и да је успостављен механизам за замену привремених именовања редовним именовањима у блиској и средњорочној перспективи. Сходно томе, овај аспект кључне препоруке 7 је у потпуности имплементиран. Што се тиче поновног запошљавања тужилаца, примећује се да 2 од 11 јавних тужилаца чији су привремени радни односи у ТОК-у превремено прекинути нису враћени на посао. Зато овај аспект кључне препоруке 7 није у потпуности имплементиран“, навела је Комисија.
Додаје да је код препоруке број 8 похвално оснивање Радне групе за даље испитивање начина унапређења оперативне аутономије Посебног одељења за високотехнолошки криминал и признаје да су власти уложиле напоре да спроведу ову препоруку у овом тренутку, али да ће се препорука сматрати у потпуности имплементираном само ако се анализа Радне групе заврши на инклузиван начин, у разумном року, а након тога уследи законодавни амандман или реформа која предвиђа већу структурну и оперативну аутономију Посебног одељења.
„У погледу реорганизације правосуђа и тужилаштва (општа препорука садржана у параграфу 99 Хитног мишљења), Комисија сматра да је оснивање Радне групе за спровођење даљњих студија добродошао корак ка спровођењу ове препоруке. Комисија даље признаје да су власти уложиле напоре да спроведу ову препоруку у овом тренутку. Ипак, да би се ова препорука сматрала у потпуности спроведеном, неопходно је да се ове студије спроведу на свеобухватан и инклузиван начин, да буду завршене у објављеном року и да доведу до релевантних законских измена“, навела је Комисија.
Истиче се да Комисија поздравља посвећеност коју су изразиле српске власти да брзо спроведу њене препоруке и спремна је да пружи даљу помоћ по том питању.
Комисија је на последњој пленарној седници одржаној 12. и 13. јуна усвојила Додатно мишљење на Хитно мишљење о изменама закона који регулишу правосуђе и тужилаштво од 28. јануара 2026. године, које је 8. маја затражила председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић.
