Чудесни појас Пресвете Богородице стигао у Вазнесењску цркву у Београду

У сусрет Спасовдану, у Београд из манастира Ватопед на Светој Гори стигла је једна од највећих светиња хришћанског света – Чудесни појас Пресвете Богородице.

До почетка Спасовданске литије светиња ће бити изложена у Вазнесењској цркви.

Игуман манастира Ватопед, Јефрем, донео је у Београд Појас Пресвете Богородице, а на аеродрому су га дочекали патријарх Порфирије и председник Александар Вучић.

Појас Пресвете Богородице, потом је донет у Вазнесењску цркву у Београду.

Испред цркве светињу су свечано дочекали патријарх српски Порфирије, старешина храма владика Доситеј, архијереји Српске православне цркве, припадници Војске Србије и Гарде, уз интонирање химне Србије и појање победне песме у славу Пресвете Богородице.

На свечаном дочеку испред цркве окупио се и велики број верника.

ФОТО: TANJUG/ANA PAUNKOVIĆ

У 18.00 часова празнично вечерње богослужење служио је заједно патријарх српски Порфирије и игуман манастира Ватопед, архимандрит Јефрем.

Патријарх Порфирије поклонио је игуману манастира Ватопеда архимандриту Јефрему икону на којој су насликани Свети Сава, Симеон Мироточиви и Свети кнез Лазар, а архимандрит Јефрем поклонио му је икону коју су монаси насликали, а на којој је Свети Лазар који манастиру Ватопеду дарује Часни Појас Пресвете Богородице.

ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ

Часни Појас биће положен на посебно припремљено место у београдском храму, а по завршетку богослужења верницима ће бити омогућено поклоњење и целивање Појаса Пресвете Богородице.

ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ

Према предању, појас је лично израдила Богородица од камиље длаке, а у 14. веку га је кнез Лазар даровао Светој Гори. Сматра се да је ова реликвија стара око 2.000 година.

Свештеник Цркве Александра Невског у Београду Александар Милојков каже да је Богородица пред своје уснуће појас поклонила апостолу Томи, а касније је, по њеној заповести, чуван у једној јеврејској породици.

У четвртом веку појас је пренет у Константинопољ, у време цара Аркадија, а његова ћерка Пулхерија украсила га је златним нитима које су и данас видљиве на светињи.

Појас је касније подељен на више делова, а највећи део данас се чува у манастиру Ватопед. Поједини делови нестали су током крсташког похода на Цариград у 13. веку.