Урушавање глечера највероватнији је узрок разорне бујичне поплаве на граници Непала и Тибета, у којој је погинуло најмање 332 људи, показују прелиминарне анализе научника. Трагедија је поново скренула пажњу на убрзано топљење хималајског леда и све опасније процесе у високим планинама, где се тектонска кретања, загревање планете и нестабилност леда све чешће спајају у катастрофалне догађаје.
Први извештаји указивали су на земљотрес, због чега су многи поверовали да је потрес покренуо клизиште, а клизиште затим изазвало поплаву. Међутим, Геолошки завод САД касније је саопштио да је катастрофу изазвао „глацијални колапс”, односно распадање глечера или његовог дела, преноси BBC.
ФОТО: REUTERS/Francis MascarenhasУдар леда и стена о дно долине био је толико снажан да је регистрован као потрес магнитуде 5,2. Према научницима који су анализирали догађај, то није био класичан земљотрес који је изазвао катастрофу, већ последица удара огромне масе која се обрушила са висине.
Урушавање глечера покренуло ланац катастрофе
Др Сајмон Кук, стручњак за глечере са Универзитета у Дандију, рекао је за BBC да је његов тим утврдио да се урушио доњи део глечера у Непалу, у близини врха Лангтанг Лирунг. Тај врх налази се око 15 километара (9 миља) западно од места поплава.
ФОТО: REUTERS/Navesh ChitrakarПрема његовој процени, ледена маса се најпре обрушила у правцу северозапада, а затим кренула низводно ка западу. Такво урушавање глечера није само локални одрон леда, већ догађај који може да покрене читав низ последица: од лавине леда и стена, преко привременог преграђивања реке, до изненадног пуцања тог природног чепа.
Анализа Међународног центра за интегрисани развој планинских подручја, познатог као ICIMOD, указује да је можда дошло до лавине леда и стена из подручја на великој надморској висини. Велика количина леда и стеновитог отпада ушла је у Ленде Кхолу, притоку реке Бхоте Коши, и изазвала нагли талас воде, муља, седимента и огромних стена.
ФОТО: EUROPEAN UNION/COPERNICUS SENTINEL-2 and USGS/Landsat 9/Handout via REUTERSРеке порасле до девет метара за пола сата
Подаци ICIMOD-а показују да је ниво воде у рекама низводно порастао за седам до девет метара у року од само 30 минута. Неколико станица за праћење водостаја било је однето или оштећено, што говори о сили таласа који је прошао долином.
Професор Мајк Сирл, стручњак за науке о Земљи са Универзитета у Оксфорду, сматра да је процес од клизишта до поплаве могао да траје сатима, па чак и данима. Према његовом тумачењу, могуће је да је најпре дошло до клизишта које је преградило реку. Вода се потом нагомилавала иза природне бране, све док она није пукла у једном огромном таласу.
Топографија тог подручја вероватно је додатно погоршала катастрофу. Лангтанг Лирунг лежи на гребену високих Хималаја, а са обе стране планине налазе се изузетно стрме долине. Такве долине делују као левак: усмеравају воду, убрзавају је и повећавају разорну снагу бујице.
ФОТО: Prabin RANABHAT/AFP/ProfimediaШТА ЈЕ ГЛАЦИЈАЛНИ КОЛАПС
Глацијални колапс је изненадно распадање глечера или његовог дела. До тога може доћи када лед постане нестабилан због стрмог терена, пукотина, топљења, подземне воде или тектонских процеса. Када се велика ледена маса обруши, она може да покрене лавину леда, стена и муља. Ако тај материјал уђе у реку или прегради њен ток, последице могу бити нагле и разорне поплаве.
На високим планинама, где су долине уске и стрме, вода и отпад могу да се крећу огромном брзином. Зато глацијални колапс представља једну од најопаснијих планинских појава.
Шта је покренуло ледену масу
И даље није јасно шта је тачно покренуло урушавање глечера. Сирл објашњава да се Лангтанг Лирунг, као и остатак Хималаја, споро подиже због дугорочног тектонског кретања. Једна тектонска плоча потискује другу навише, што је упоредио са стављањем дизалице испод аутомобила.
Како се планина подиже, глечер постаје све стрмији. У таквим условима неизбежно је да његови делови временом отпадају. Обично су то мањи комади који краткотрајно блокирају реке, а затим буду испрани без катастрофалних последица.
ФОТО: Tolang/NurPhoto/Shutterstock Editorial/ProfimediaОвога пута, међутим, изгледа да се велики део глечера обрушио одједном. Сирл је то оценио као веома необично. Поплаве у Хималајима нису ретке, али овако велико урушавање глечера и талас који је уследио показују да се ризици у високим планинама мењају и постају све теже предвидљиви.
Тектоника, лед и климатске промене
Сирл сматра да је овај догађај вероватно резултат два процеса: подизања Хималаја услед тектонских кретања и климатских промена, које доносе све више температуре и топљење глечера. Када се те силе споје, настају услови за катастрофалне непогоде које научници сада све чешће бележе.
ФОТО: Pariyar/NurPhoto/Shutterstock Editorial/ProfimediaНаучници годинама упозоравају да се лед и пермафрост у Хималајима топе због загревања планете. Пермафрост је вековима старо замрзнуто тло које делимично држи планинске падине стабилним. Када се оно загрева, отапа и слаби, падине постају нестабилније.
ICIMOD је раније ове године објавио анализу према којој глечери Хиндукуша и Хималаја сада губе лед двоструко брже него од 2000. године. То повећава опасност од поплава, клизишта, изливања глацијалних језера и нових одрона. Зато урушавање глечера више није само геолошка појава, већ и упозорење на то како климатско загревање мења читаве планинске системе.
ФОТО: Arun SANKAR/AFP/ProfimediaСличне трагедије већ су виђене
Др Кук подсећа да су последњих година забележени слични случајеви поплава и клизишта изазваних глечерима у Индији, Швајцарској и Италији. Један од најпознатијих догодио се 2021. године у долини Чамоли, на северу Индије, када се велики део хималајског глечера обрушио и послао низводно лавину отпада и воде. У тој катастрофи погинуло је око 200 људи, а научници су касније проценили да је удар био једнак снази 15 атомских бомби.
Исти регион у Непалу прошле године је већ био погођен поплавом изазваном пуцањем глацијалног језера у Тибету. То показује да се опасности у криосфери, односно замрзнутим деловима Земље, не појављују као изоловани инциденти.
ФОТО: REUTERS/Francis MascarenhasМохд Фарук Азам, стручњак ICIMOD-а, упозорио је да све већа учесталост ових опасности постаје видљивија него икада. Темпо промена, како каже, изузетно је брз.
Планине које постају нестабилније
Научници су опрезни када треба рећи да ли је један конкретан догађај директно изазван климатским променама. Ипак, када се посматра образац све чешћих поплава, клизишта, одрона и изливања глацијалних језера, постаје све јасније да загревање планете има важну улогу.
ФОТО: ABACA/Abaca Press/ProfimediaКук објашњава да логика иде у том правцу: топлија планета значи смањивање глечера, више топљења снега и слабљење пермафроста који држи планинске падине. Последица је више клизишта, више токова отпада, више воде од топљења леда, више изливања језера и чешће урушавање глечера.
Зато трагедија на граници Непала и Тибета није само локална катастрофа. Она је део шире слике у којој високе планине, некада симбол чврстине и трајности, постају све осетљивије на промене температуре, воде, леда и тла. У том смислу, ово урушавање глечера представља још једно упозорење да климатско загревање већ мења најнеприступачније делове планете.
ШТА ЈЕ КРИОСФЕРА
Криосфера обухвата све замрзнуте делове Земље: глечере, снежни покривач, ледене капе, морски лед, замрзнута језера и пермафрост. Она има важну улогу у климатском систему, јер одбија део сунчевог зрачења и чува огромне количине воде у облику леда. Када се криосфера загрева и топи, расте ниво мора, мењају се речни токови и повећава ризик од поплава, клизишта и пуцања глацијалних језера.
У планинским подручјима, попут Хималаја, слабљење криосфере може да дестабилизује падине и угрози људе који живе низводно.
