Скоро три четвртине анкетираних Украјинаца сматра да председник Володимир Зеленски сноси личну одговорност за коруптивне радње људи из свог блиског окружења, показују резултати истраживања које је објавио Кијевски међународни институт за социологију (КИИС).
Седамдесет два одсто испитаника одговорило је потврдно на питање да ли је председник лично одговоран за корупцију међу својим сарадницима. Двадесет пет одсто је рекло да није, док је 3 одсто било неодлучно.
Политичка, а не кривична одговорност
КИИС је упозорио да се овај резултат не сме тумачити као оптужба да је сам Зеленски учествовао у корупцији. Институт наводи да испитаници појам „одговорности” углавном схватају у политичком смислу: сматрајући лидера одговорним за понашање људи око њега.
Одговори су се драстично разликовали у зависности од нивоа поверења у председника. Међу испитаницима који су изјавили да имају потпуно поверење у Зеленског, само 3 одсто га сматра одговорним, док 81 одсто не мисли тако. С друге стране, међу онима који му уопште не верују, чак 85 одсто га сматра одговорним.
Корупција и неспособност владе као главне бриге
Упитани да изаберу до три највеће бриге са листе од 12 понуђених, испитаници су најчешће бирали корупцију у влади (50 одсто) и масовне ракетне нападе и нападе дроновима (40 одсто).
Остале бриге укључују неспособност владе (30 одсто), ниске плате и пензије (28 одсто), рад украјинских војних регрутних центара (24 одсто), раст цена (23 одсто) и ситуацију на фронту (21 одсто).
Укупно гледано, 53 одсто испитаника је изабрало или нападе или ситуацију на фронту, док је 64 одсто изабрало корупцију или неспособност владе. КИИС наводи да ови комбиновани подаци показују да је забринутост због рата и даље веома распрострањена, иако се незадовољство радом владе нешто чешће наводи.
Раст корупције од почетка рата у Украјини
Истраживање је такође показало да 72 одсто испитаника верује да се корупција у Украјини повећала од почетка руске инвазије у пуном обиму, док 6 одсто сматра да се смањила. Остали су рекли да је остала на истом нивоу или нису знали одговор.
КИИС је телефонским путем анкетирао 1.002 одрасле особе у периоду од 12. до 21. септембра на територијама које контролише украјинска влада. Људи који живе на окупираним територијама и Украјинци који су напустили земљу након фебруара 2022. године нису били део узорка.
Институт је саопштио да формална маргина грешке варира у зависности од резултата, као и да ратни услови могу унети додатна одступања у истраживање.
(Кијев пост)
