Комеморативном скупу у Врању поводом годишњице НАТО агресије на СРЈ обратила се Врањанка Јулијана Анђелковић, унука Манета Анђелковића, једне од жртава агресије НАТО-а који је погинуо у својој кући.
„Рођена сам на Видовдан. Унука сам Манета Анђелковића коју су злочинци убили у својој кући, а његову супругу Мирјану, моју нану, тешко повредили. Од тог 30. маја 1999. године када су убијене моје играчке којима сам се играла, када су убијени мој и Иванов креветић, када је убијена моја соба и моја кућа, живот моје породице се драстично променио. Место окупљања, место сигурности и топлине претворио се у рушевине и тугу. Променио се живот и наших комшија, и свих Врањанаца. У НАТО агресији погинула су 62 грађанина Врања и зато данас стојимо у тишини која говори више од речи, и сећамо се времена сирена и детонација. За нас данашњи дан није само годишњица и сећање, већ и празне столице и детињства која су прерано научила шта је страх“, рекла је Јулијана Анђелковић.
Према њеним речима, наша је обавеза да памтимо историју и негујемо мир, да учимо и ову и следеће генерације колико је важан живот.
„И данас када ово изговарам мислим на свога деду, на његов осмех и глас, али мислим и на 2.500 људи који су изгубили живот током НАТО агресије. Нека нас и овај вечерашњи бол, и губитак најмилијих, подсети на вредност свакога дана и позове на још већу одговорност. Имена погинулих исписана су на споменику, али још важније они су за сва времена у нашим срцима. Важно је и да смо скупили снаге да бомбардовање 1999. године назовемо правим именом – агресијом и злочином над злочинима“, рекла је Јулијана Анђелковић.
