У Смедеревској тврђави данас је обележен почетак 7534. године по старом српском календару, у организацији Друштва старог српског календара, а догађај је окупио поштоваоце традиције, историје и културног наслеђа, са циљем да подсети на значај овог начина рачунања времена у идентитету српског народа.
Оснивач Друштва Бранислав Богојевић, истакао је да обележавање Нове године по овом календару није само симболичан чин, већ прилика да се укаже на дубљу повезаност човека и природе.
– Данас не обележавамо само још једну Нову годину, већ подсећање на време када су људи живели у складу са природом, ритмом сунца и сменом годишњих циклуса. Стари српски календар није био само начин на који су преци бројали дане, већ начин на који су разумевали свет око себе – поручио је Богојевић.
Обележавање је завршено поруком о потреби проналажења равнотеже између традиције и савременог живота.
– Нека ова Нова година буде подсетник на равнотежу између традиције и савремености, између брзине савременог живота и потребе да на тренутак застанемо, ослушнемо и разумемо време које нас окружује – закључио је Бранислав Богојевић, уз честитку свим присутнима.
За разлику од савременог календара, година је, по старом српском рачунању, почињала у пролеће, када се природа буди, док су месеци пратили месечеве мене и природне циклусе.
Такав систем био је дубоко укорењен у свакодневни живот, рад и веровања људи, али и у државне документе и важне историјске догађаје, наводи се у саопштењу Друштва старог српског календара.
Разлог за одабир Смедеревске тврђаве као места окупљања је то што је на једној од кула „Малог града“ узидан натпис који сведочи о години изградње, чији текст гласи: „Христу богу благоветни Деспот Ђурађ, господар Србља и приморја Зетског, по вољи његовој сагради се овај град у лето 6938“, што би по новом календару значило 1430. године.
Говорећи о историјском значају, један од оснивача Друштва Милан Бјелановић, подсетио је на то да је стари српски календар вековима био део институционалног и друштвеног живота, али да је временом потиснут усвајањем западних модела рачунања времена.
Ипак, како је истакао, идеја коју овај календар носи није нестала.
– Данас, када га се поново сећамо и обележавамо његов почетак, не враћамо се уназад, већ подсећамо себе на то ко смо. Подсећамо на то да постоје практична знања која не застаревају, да идентитет није само прошлост већ и наша одлука да га негујемо у садашњости и будућности – рекао је он.
