Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је данас да је у плану да се у овој години заврши и пусти у саобраћај 133 километара нових путева и навела да се очекује да у априлу или мају почну припремни радови за прву деоницу брзе саобраћајнице „Вожд Карађорђе“.
Софронијевић је рекла да је у оквиру националне стратегије, која је представљена у суботу, планирано да се до 2035. године изгради 985 км нових аутопутева и брзих саобраћајница и додала да су то амбициозни, али реални и оствариви планови.
– Ако за ових 10 година имамо план да се изгради 985 км, то је годишње 98,5 км. Ми само ове године пуштамо 133 км – рекла је министарка за РТС и додала да је реч о деоницама Моравског коридора, Дунавског и Фрушкогорског коридора, обилазници око Ваљева, деоници Сремска Рача – Кузмин.
Она је казала да је до 2012. године у Србији било 596 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а да су од тада изграђена још 622 километра.
Софронијевић је рекла да се након завршетка Моравског коридора неће стати и да ће се наставити од Адрана преко Рашке до Новог Пазара са одвајањем за Јариње, као и да ће Дунавски коридор од Голупца бити настављен преко Доњег Милановца до Брзе Паланке са одвајањем Кладова.
Када је реч о пројектима „Смајли“ и „Вожд Карађорђе“, министарка је рекла да су за прву деоницу „Вожда Карађорђе“ дужне 82,7 км, која ће ићи од Чибутковице до Орашца и од Малог Пожаревца до Аранђеловца, у току завршни преговори и да би припремни радови могли да почну већ у априлу и мају.
Навела је да је за „Смајли“ комерцијални уговор потписан 2023. године, али да нису испуњаване уговорне обавезе због чега је тај уговор раскинут.
– Али смо сада такође, као и за Вожда, у финалној фази преговора и закључења комерцијалног уговора. Мислим да је држава врло одговорно приступила овоме, раскинут је уговор са претходним извођачем радова, закључиће се са новим и већ до краја марта, јер имамо важеће дозволе за припремне радове, почеће радови на Смајлију – рекла је Софронијевић.
Говорећи о авиосаобраћају, оценила је да се Србија позиционирала као водеће авио-саобраћајно чвориште у региону, уз стални раст београдског аеродрома, али и аеродрома у Нишу.
Навела је да је на аеродрому у Нишу у прва два месеца ове године број путника повећан за 60 одсто у односу на исти период прошле године, као и да се очекује да тај аеродром додатно развија карго-саобраћај.
Говорећи о мрежи мањих аеродрома, министарка је рекла да држава процењује да су они важни за даљи развој туризма и привреде, али да је главни фокус и даље на аеродромима „Никола Тесла“, Ниш и Морава.
Када је реч о канализационој и водоводној инфраструктури, министарка је казала да је комунална инфраструктура у искључивој надлежности јединица локалних самоуправа, али да општине имају мале буџете за те намене и да се зато укључила држава.
– И ми покушавамо да кроз пројекте као што је Чиста Србија или кроз пројекте који се финансирају из неких међународних фондова, ИПЕ и тако даље, и БРД који финансира, да помогнемо општинама да што пре реше тај проблем.
Када је реч о постројењу за пречишћавање отпадних вода у Београду, истакла је да је то један од најважнијих комуналних пројеката.
– Београд је, ја мислим, једина престоница у овом делу Европе која нема постројење за пречишћавање отпадних вода – навела је Софронијевићева.
Подсетила је да је 2025. године закључен оквирни споразум са француском компанијом, а да су ове године настављени разговори за прву фазу пројекта.
– До краја ове године ћемо ми имати потписан уговор и дефинисати технологију. то је комплексна стручна прича, али до краја године ћемо имати и прву и другу фазу. Сматрам да је веома важно да се почне овај пројекат и да грађани Београда коначно добију оно што заслужују – закључила је министарка.
