Изложба „85 година од бомбардовања зграде Народне библиотеке на Косанчићевом венцу“ отворена је данас у Галеријском простору Народне библиотеке Србије (НБС), у присуству министра културе Николе Селаковића.
В.д. директора НБС-а Јасмина Нинков је подсетила бројне званице и посетиоце да је библиотека срушена и уништен је њен комплетан фонд 6. априла 1941. године у нацистичком бомбардовању Београда, током Другог светског рата.
Нинков је подсетила да је у шестоаприлском бомбардовању уништено преко 500.000 библиотечних јединица, преко 1.400 ћирилиских рукописа и друга грађа, који су скупљани од оснивања библиотеке 1832. године.
Према њеним речима, библиотеку су гађали и у Првом светскм рату када је била смештена у Капетан Мишином здању.
– Црни дан, не само за историју НБС и библиотекарство Србије, него и за комплетну културну историју Србије, мора да нас подсећа колико је важно да чувамо културну баштину – истакла је Нинков.
На изложби аутора Душана Злоколице и Мирјане Симоски, као ауторке сувенира инспирисаних старим здањем НБС на Косанчићевом венцу Нађе Стојковић Јовановић, изложено је „много докумената и сазнања који требају да нас подете шта смо изгубили“, оценила је Нинков.
Нагласивши да је важно што се нисмо никад помирли са губљењем националног библиотечног фонда, Нинков је додала да је његова реституција примарни задатак НБС-а, да су много књига вратили и да настављају са претрагама и куповином.
– Идеја враћања НБС на Косанчићев венац у потпуно идентичну зграду је да би у таквој згради могли да изложимо макар дигитилно сав фонд који будемо сакупили – навела је Нинков.
Захваливши се Министарству културе и Селаковића на снажној подршци тој идеју, Нинков је рекла да је „то што овакав дан чини оптимистичним“.
Злоколица је истакао да посетиоци на изложби могу видети први пут информације о истраживању Косанчићевог венца и новинских чланака који настају током окупације 1941-44. године.
Подсетивши да су зидине спаљене библиотеке срушене 1942. године, и да су њене цигле продаване као грађевински материјал, Злоколица је додао да је археолошко истраживање на Косанчићевом венцу спровела тек 1986. године археолог Гордана Цветковић Томашевић.
Према његовим речима, истраживање је открило сандуке са спаљени књигама, које су представљене у витринам изложбе, уз плочице и остатке пода, као и да је део књига похрањен у лимени сандуцима покраден током окупације.
– Марљивим радом библиотекара НБС-а дан данас се проналазе издања за која се сматрало да су заувек изгубљена. Доказ је ‘Горенски плач’ Захарија Орфелина, књига која је сматран дуго изгубљено у пламену, али је пронађена 2017. године – навео је Злоколица.
Аутори изложбе су навели и да је међу највреднијим артефактима фото грађа о изгледу старе зграде на Косанчићевом венцу, као и цртежи архитекте Бранка Таназевића из Архива града Београда, на основу којих је „могуће реплицирати ово културно здање и вратити га култури српског народа“.
