У Етнолошком музеју у Чачку данас је отворена изложба „Да бог спусти благодат – Заветине“, посвећена обичајима прославе сеоских слава и литија у чачанском крају.
Мастер етнолог-антрополог Јелена Милићевић, једна од ауторки изложбе, истакла је да изложба представља завршницу вишемесечног теренског истраживања спроведеног у селима чачанског краја.
– Изложба ‘Да бог спусти благодат – Заветине’ представља круну рада теренског истраживања које је спроведено у претходном периоду у селима чачанског краја. Основна тема ове изложбе јесте управо приказ саме атмосфере, односно самих елемената прослављања сеоских слава или, како се најчешће у чачанским крајевима каже, обетина. Идеја мене и колегинице била је да пренесемо тај дух и атмосферу која влада на свакој сеоској слави, јер је свако село другачије и управо у томе је лепота – рекла је Милићевић.
Она је нагласила да је отварање изложбе на Спасовдан симболично, јер управо тада почиње период заветина и литија по чачанским селима.
– Покушале смо да тај дух пренесемо путем веома живописних фотографија, али и декорацијом од грана храста, липе, леске и ораха, односно стабала која представљају запис у природи. На изложби су приказани и основни елементи славе попут колача, славских свећа, вина, босиљка, али и карлице која подсећа на стари обичај бркања кајмака, некада веома важан део сеоских заветина – навела је она.
Према њеним речима, на изложби су представљена села Соколићи, Доња Трепча, Трнава, Паковраће, Врнчани, Слатина, Вујетинци, Остра, Чулице, Атеница и Кулиновци, а данас више од 35 села на територији града Чачка обнавља традицију прославе сеоских слава.
– Од укупно 56 села у околини Чачка, више од 35 данас прославља сеоску славу, односно ревитализовало је овај обичај почетком двехиљадитих година, што јасно говори да је дух верујућег народа изузетно јак у овом крају – рекла је Милићевић.
ФОТО: TANJUG/ Branko LukićДруга ауторка изложбе, етнолог чачанског Народног музеја Снежана Ашанин истакла је да пролећни циклус обичаја заузима посебно место у народној традицији Србије и да је тесно повезан са празником Спасовдана.
– Празници заузимају веома важно место у пролећном циклусу обичаја. Везани су за сам празник Васкрс и почињу од 40. дана Васкрса, односно од празника Спасовдана и трају до почетка Петровог поста. То је период када се широм Србије обележавају сеоске и градске славе – рекла је Ашанин.
Она је објаснила да заветине представљају спој хришћанске и много старије, предхришћанске традиције.
– Циљ ових обреда био је да се обезбеде сунчани и кишни дани како би летина успела и наредна аграрна година била родна. Веома је важно постојање дрвета-записа које има улогу цркве. Код записа се урезује крст, посипа се освећеном водом и вином, а затим се обилазе сви записи око села како би се направио заштитни круг. Веровало се да ће све што се налази унутар тог круга бити заштићено од болести, штеточина и града – навела је она.
Ашанин је подсетила и да су заветине након Другог светског рата биле забрањене, али да је традиција сачувана и обновљена.
– Заветине су код нас обележаване до 1947. године, а већ од 1948. биле су забрањене. Ипак, традиција је опстала. Важно је и то да је Спасовдан градска слава Чачка још од 1834. године, када је кнез Милош Обреновић декретом увео да то буде слава Чачка, Београд и Бања Лука, док је данас градска слава и Источно Сарајево – рекла је Ашанин.
