У близини Зајечара је током теренских активности на мапирању биодиверзитета пронађена ретка и заштићена биљка за коју се сматрало да је нестала у Србији.
На подручју Малке Голаје, на тромеђи између села Николичева, Звездана и Гамзиграда, током месеца априла откривена је ретка и заштићена биљна врста Androsace maxima L. – велика мужица, прецизирано је у саопштењу удружења Еко исток које је спровело те активности.
ФОТО: TANJUG/MILOŠ POPOVIĆВрсту су током пролећа 2026. године пронашли биолози др Милош Поповић и Бранко Јотић, током истраживања флоре и фауне у околини Зајечара.
Према оцени стручњака укључених у истраживање, постоји могућност да се управо на овом подручју налази једино преостало стабилно станиште велике мужице у Србији.
Јотић је рекао да је Androsace maxima изузетно ретка и значајна врста, која је због малог броја потврђених налазишта уврштена у будуће издање Црвене књиге флоре Србије, која је тренутно у изради.
„Због тога је њено очување од посебног значаја – рекао је Јотић.
Реч је о једногодишњој зељастој биљци из фамилије јагорчевина (Primulaceae), која је заштићена у Србији i за коју се дуго сматрало да је готово нестала са простора наше земље.
ФОТО: TANJUG/MILOŠ POPOVIĆЈош у време Јосифа Панчића бележено је њено присуство у околини Ниша, Београда и Новог Сада, међутим, новијим теренским истраживањима није потврђена на тим локалитетима.
Посебну важност овом открићу даје чињеница да се локалитет Малке Голаје налази на подручју обухваћеном новим плановима за ширење рударско-металуршког комплекса Чукару Пеки и будућег лежишта Малка Голаја.
Према документима о изради стратешке процене утицаја и просторног плана посебне намене, планирани обухват укључује делове територије Зајечара и Бора, укључујући Николичево, део Звездана и Метовницу.
ФОТО: TANJUG/MILOŠ POPOVIĆИз Еко Истока истичу да управо овакви налази показују због чега су теренска истраживања и систематско мапирање биодиверзитета важни пре доношења одлука о великим инфраструктурним и рударским пројектима.
Из удружења Еко исток су навели да је подручје источне Србије препознато као простор изузетне биолошке вредности, али велики број локалитета и даље није довољно истражен.
Без поузданих података о врстама и њиховим стаништима није могуће говорити о одговорном планирању простора и адекватној заштити природе, наводе из организације и истичу да управо зато спроводе овај пројекат мапирања биодиверзитета Зајечара.
