У Варшави ће бити подигнут Зид сећања са вечним пламеном и именима свих пронађених и идентификованих жртава ратова вођених у Украјини током 20. века, најавио је данас пољски премијер Доналд Туск.
Премијер Пољске је то објавио на годишњицу „Крваве недеље“, која се догодила 11. јула 1943. године, када су украјински националисти у Волинији побили хиљаде пољских цивила.
Поводом годишњице, Туск је објавио снимак на платформи X на којем је најавио да ће у пољској престоници бити подигнут споменик Зид сећања, преноси Viadomosci.
– Убијени не смеју да остану без имена, нити могу да буду остављени без достојне сахране. Сећање на њих је наша заједничка обавеза према њиховим најмилијима, као и према пољској нацији и држави – поручио је Туск на снимку.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Он је додао да је стога, као премијер Пољске, предузео конкретне кораке како би се, након низа година, наставило са потрагом и ексхумацијом жртава масакра у Волинији, као и других пољских жртава ратова у Украјини из 20. века, чија тела претходно нису достојанствено сахрањена.
Како је Туск истакао, сећање на сваку од тих особа мора да буде очувано, уз навођење имена и презимена.
У том циљу ће у Варшави бити подигнут споменик, Зид сећања, са вечним пламеном и именима свих пронађених и идентификованих жртава.
– Република Пољска неће заборавити ниједну од њих – нагласио је Туск.
Споменик ће представљати још један вид обележавања сећања на масакр у Волинији. У току је изградња Меморијалног музеја жртава масакра у Волинији у граду Хелм, чије је отварање првобитно било планирано за 2023. годину.
Сећање на масакр такође се чува путем споменика и спомен-плоча у многим пољским градовима, укључујући Варшаву, Лублин, Гдањск, Гдињу и Краков.
Израз „масакр у Волинији“ односи се на убиства пољског цивилног становништва на подручју некадашњих Источних пограничних области, која су починили украјински националисти из Организације украјинских националиста (ОУН), Украјинске устаничке армије (УПА) и других националистичких група, подсетио је пољски медиј. Како се наводи, до тога је дошло док су се ове територије налазиле под немачком окупацијом, као и у почетном периоду након померања линије фронта и успостављања нове државне границе.
Врхунац масакра у Волинији била је такозвана „Крвава недеља“, 11. јула 1943. године када су јединице УПА напале око 150 насеља у Волинији.
У неким од ових напада учествовали су и украјински цивили, било добровољно, или под принудом, а пољски историчари процењују да је убијено око 100.000 Пољака, првенствено жена, деце и старих особа, док су хиљаде других биле принуђене да напусте постојбину, подсећа медиј.
