Премијер Хрватске, Андреј Пленковић, осврнуо се, на седници Владе, на најновије податке Државног завода за статистику, према којима је инфлација у априлу скочила на 5.8 посто.
Повећање је, према његовим речима, директно повезано с растом цена енергената, посебно нафтних деривата, узрокованим ратом на Блиском истоку, пише ХРТ.
Пленковић је истакао како је раст цена енергије одговоран за готово половину априлске инфлације.
– Да се цене енергије нису мењале, стопа инфлације била би око три одсто. Овде видимо последице тог спољашњег шока и последице затварања Ормуског мореуза које су видљиве у свим чланицама Европске уније – изјавио је премијер Хрватске.
Додао је како убрзање инфлације тренутно бележи 16 држава чланица ЕУ.
Премијер је изразио наду да ће смиривање сукоба на Блиском истоку и стабилизација цена нафте на светском тржишту довести до обуздавања цена нафтних деривата, а тиме и до смањења инфлаторних притисака.
Истовремено, нагласио је постојање охрабрујућих трендова, попут пада цена индустријских производа и умеренијег раста цена на годишњем нивоу.
„Цена хране и пића није расла“
– Чињеница да на месечној разини цена хране и пића није расла иде у прилог томе да засад није дошло до потпуног преливања цене горива у све сегменте који доприносе израчуну месечне стопе инфлације – рекао је Пленковић.
Сматра да су томе допринеле и Владине мере, попут ограничавања цена нафтних деривата те осигуравања стабилних цена струје и плина до 1. октобра.
– Није потпуно могуће неутрализовати овакав глобални шок, али ћемо настојати да мерама ублажимо што је могуће више утицај ове кризе на домаћинство и притом гарантовати сигурност снадбевености енергентима – поручио је.
На крају је позвао све привредне актере да уложе напор како би се раст цена што мање прелио на грађане и оне привредне субјекте који нису директно погођени кризом.
