Филм Ђаво носи Праду 2 је глобални хит, али публика не плаћа скупе биоскопске улазнице да види шта се десило с модним магазином Runway. Публика иде да поново види Миранду Присли
Више од месец дана прошло је од премијере филма The Devil Wears Prada 2, Холивуд и даље више прича о Миранди Присли него о самом филму који је, узгред, већ зарадио више од 550 милиона долара и надмашио укупну зараду првог дела.
Анализирају се њени костими, реплике, начин на који улази у кадар, чак и наочаре које носи. На премијери у Њујорку појавила се у црвеном Givenchy мантилу и практично украла вече свим присутним звездама, па и Ани Винтур, жени по којој је лик Миранде делимично и настао. Лондонски Times написао је да је Мерил Стрип засенила чак и саму Ану Винтур.
У чему је трик? Наставак Ђаво носи Праду није значајан само зато што публика воли носталгију. Важан је и због тога што је један лик, скоро 20 година касније, остао баш онакав какав треба да буде. А то се у свету филма не догађа често. Свакако мање него што би Холивуд желео.
Да је мрзе, а да јој се диве
Јер филмска Миранда Присли није само модна уредница. У рукама неке друге глумице вероватно би остала елегантна карикатура, зла краљица леденог погледа која терорише запослене огрнута скупим капутима. Али Мерил Стрип је урадила нешто много компликованије. Од жене која је могла да буде једнодимензионални негативац направила је особу коју публика истовремено и мрзи и разуме. Чак јој се повремено и диви, иако нема шансе да би провела пет минута радећи за њу.
То је можда и највећа разлика између доброг глумца и великог глумца. Велики глумци не глуме своје ликове. Они их учине стварним.
ФОТО: Lev Radin/Zuma Press/ProfimediaС друге стране, Мерил Стрип никада није била само краљица трансформације, како је често описују. Тачно је да невероватно мења акценат, глас, ритам говора и физичку енергију. Тачно је и да је могла да буде и преживела логорашица у Софијином избору, и Маргарет Тачер у Гвозденој леди, и распала рок певачица у Ricki and the Flash, и жена која кроз кување покушава да пронађе смисао живота у Julie & Julia. Али њена највећа вештина је скоро невидљива, а то је чињеница да никада не игра само оно што лик показује споља. Код Мерил Стрип и најмоћнији, најхладнији или најзатворенији карактери увек делују као стварни људи, с оним нечим недореченим испод површине. И зато њени ликови не остају само добре улоге већ људи од крви и меса, које публика памти годинама.
Утицај, не популарност
Мерил Стрип је, без дилеме, можда и последња велика глумица старог Холивуда у времену филмских Инстаграм звезда. Данашња индустрија више воли препознатљивост него глумачко умеће. Глумци често играју варијације једне те исте персоне јер публика одмах зна шта добија. А код Мерил Стрип никад нисте потпуно сигурни. Јер такви као она данас се, просто, више не праве.
Већина глумица у Холивуду води битку с годинама. Али не и Мерил. Док су многе њене вршњакиње полако изгуране на маргине, она је постала институција. Не само филмска него културна. Само зато што је то што јесте.
На крају баладе, довољно је видети шта се дешава с наставком Ђавола који носи Праду. Филм је глобални хит, али публика не плаћа скупе биоскопске улазнице да види шта се десило с модним магазином Runway. Публика иде да поново види Миранду Присли.
То је ниво утицаја који је много више од обичне популарности. Који, узгред, Мерил стоји као саливен.
