Данас је Света Петка: Велики број верника на Калемегдану моли се за здравље и заштиту породице

Објављено: 27.10.2026. 12:25

Српска православна црква данас обележава празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка, а као и сваке године, велики број грађана окупио се код капеле Свете Петке на Калемегдану како би се помолио једној од најпоштованијих светитељки у српском народу.

Грађани стрпљиво чекају у реду да уђу у капелу и помоле се светитељки, познатој као заштитници жена, дома и породице.

Име Свете Параскеве, односно Петке, потиче од грчке речи „параскева“, што значи петак, отуда и име Петка.

Света Петка сматра се заштитницом жена, болесних и сиромашних.

Верници јој се моле за здравље, нарочито за здравље очију, и за заштиту породице.

Света Петка била је хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.

Култ Свете Петке изузетно је развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

Отуда и различити епитети који стоје уз њено име – Петka Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и други.

Верници обележавају дан када је Света Петка, за коју се верује да је српског порекла, окончала овоземаљски живот.

Рођена је у Епивату, код Каликратије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

Њени родитељи били су имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио уз одобрење и благослов родитеља, а касније постао и епископ Мадитски.

Петка је од најранијег детињства била веома побожна.

После смрти родитеља желела је да се поклони највећим светињама, па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.

После Цариграда отишла је у Палестину како би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом.

По промислу Божјем, настанила се у Јорданској пустињи, где се подвизавала до дубоке старости.

Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити.

Када се вратила у Епиват, нико је није препознао јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.

Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви, а после смрти сахранили су је изван гробља јер је за суграђане била странкиња.

На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитвеном положају.

У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупљају десетине хиљада верника.

Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.

Два века после смрти Свете Петке, Цариградом и околином владали су крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од њих мошти Свете Петке и пренео их у своју престоницу, Трново.

У време Косовске битке и Трново је пало под турску власт, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију. Када је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица измолила је од султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.

Тако су мошти Свете Петке пренете у Београд, на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји.

Тамо су мошти почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду. И тамо су, према предању, почела да се догађају чуда, па су Свету Петку славили не само хришћани већ и муслимани.

Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили православци, католици, па и муслимани, тадашњи окупатори Србије.

Капела Свете Петке на Калемегдану саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести, а у њој се као велика светиња чува мали прст светитељке.

Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку, за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене током турске владавине. Данашња капела изграђена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.

Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају, пише „Светосавско звонце“.

Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

Тада се слави и друга светитељка истог имена – Света мученица Параскева Римска.

Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.

калемегдан, прослава славе свете петке, света петка