Честа конзумација брзе хране може доводи до низа здравствених проблема, јасни су стручњаци.
– Бургер, као и већину других јела брзе хране, не би требало јести свакодневно, јер је доказано да исхрана у којој преовладава фастфуд може довести до гојазности, срчаних и крвних обољења, артеријске хипертензије, раног развоја дијабетеса типа 2 и поремећаја метаболизма масти – изјавила је за РИА Новости дијетолог Антонина Стародубова, преноси РТ Балкан.
Истакла је да чак и љубитељи бургера треба да их уврсте у исхрану само повремено, уколико немају здравствене контраиндикације, и не пречесто.
Према њеним речима, главни проблем већине јела која се нуде у ресторанима брзе хране јесте неуравнотежен састав, јер садрже превише соли, шећера, засићених масти и калорија. Бургери, као једно од најпопуларнијих јела брзе хране, нису изузетак.
– Земичке за бургере праве се од рафинисаног белог брашна, док се пљескавице најчешће припремају од меса са високим садржајем масти, јер би у супротном јело било суво и без укуса. Осим тога, ради додатног укуса и сочности додају се кечап, мајонез и слични сосови који садрже велике количине шећера, соли и масти – појаснила је.
ФОТО: ARMMY PICCA/ShutterstockОна је додала да један мањи бургер у просеку има више од 300 калорија, а ако се томе додају помфрит, сос и заслађено газирано пиће, укупан калоријски унос једног оброка може премашити половину просечне дневне потребе организма.
– Ако немате здравију опцију за ужину, бирајте салату са лаганим преливом, интегрални хлеб уместо белог пецива или једноставно немојте појести целу земичку. Избегавајте сосове и заслађена пића – уместо њих пијте воду. Немојте одмах наручивати велике порције и једите полако. Осећај ситости јавља се тек двадесетак минута након јела, а ако храну добро жваћете, заситићете се и мањом количином – нагласила је.
Важно је знати да очувању здравља не доприноси само правилна исхрана, већ и редовне лекарске контроле. Брза храна, стрес, седентарни начин живота и лоше навике повећавају ризик од срчаних обољења.
– Особе старије од 40 година које имају овакве прехрамбене навике не би требало да одлажу одлазак код лекара. У Москви, на пример, поликлинике користе системе ‘Паметног прегледа’, где вештачка интелигенција анализира податке из електронских здравствених картона и може да упозори на ризик од инфаркта или можданог удара чак две године пре могућег озбиљног здравственог проблема – додала је Стародубова.
