Иран је своју војну доктрину последњих деценија изградио на масовној производњи балистичких ракета и беспилотних летелица. Разлог је релативна слабост његовог борбеног ваздухопловства, које се у великој мери ослања на модернизоване, али старе авионе из периода пре Исламске револуције. Због тога је Техеран развио стратегију асиметричног одвраћања – уместо доминације у ваздуху, настоји да противнику наметне ризик од масовних ракетних удара.
Процењује се да Иран располаже с више од три хиљаде балистичких ракета различитих домета, што представља највећи такав арсенал у региону Блиског истока. Краткодометне ракете попут серије Fateh или Zolfaghar намењене су нападима на војне базе и инфраструктуру у региону. Ове ракете након лансирања прате балистичку путању: прво се уздижу у висину, а затим великом брзином падају ка циљу, често брзином пет пута већом од брзине звука.
Иран је своју војну доктрину изградио око масовне производње балистичких ракета и беспилотних летелица
Средњедометне ракете, као што су Shahab‑3, Ghadr, Emad или Sejjil, имају домет који омогућава гађање циљева на удаљености већој од хиљаду километара. Оне се често лансирају с мобилних платформи или из подземних силоса, што их чини тежим за откривање и уништење пре лансирања. Навођење се заснива на комбинацији инерцијалних и сателитских система.
Посебну пажњу привукла је иранска ракета Fattah, коју Техеран представља као хиперсонично оружје. Према иранским тврдњама, ова ракета може достићи брзину од преко Мах 13 и има домет око 1.400 километара. Њена кључна карактеристика јесте маневарска бојева глава која у завршној фази лета може да мења путању, што теоретски отежава пресретање противракетним системима.
Поред ракета, Иран је развио и значајну индустрију беспилотних летелица. Најпознатији су дронови типа Shahed, који функционишу као такозвана луталачка муниција. Они се лансирају ка циљу уз помоћ GPS или инерцијалног навођења и детонирају приликом удара. Њихове главне предности јесу ниска цена и могућност масовне производње, што омогућава употребу у великим ројевима.
Ракета Fattah представља покушај развијања хиперсоничног оружја које може да маневрише у завршној фази лета
С друге стране, Израел и Сједињене Државе развили су један од најсложенијих система противракетне одбране на свету. Израелски систем је организован у више слојева, од којих сваки слој покрива различите типове претњи.
Најпознатији систем је Iron Dome, намењен пресретању ракета кратког домета и дронова. Радар система открива долазећу ракету и процењује да ли ће погодити насељено подручје. Ако се процени да постоји опасност, лансира се пресретач који уништава циљ у ваздуху.
Систем David’s Sling намењен је пресретању ракета средњег домета и сложенијих претњи. Он користи комбинацију радарског и електро‑оптичког навођења и функционише по принципу директног судара са циљем.
Процењује се да Иран располаже с више од 3.000 балистичких ракета различитих домета
Највиши слој одбране чини систем Arrow, чија је намена пресретање балистичких ракета ван атмосфере. Пресретач уништава бојеву главу у свемиру, чиме се спречава да она уђе у завршну фазу лета и погоди циљ.
Сједињене Државе, с друге стране, задржавају офанзивну технолошку предност. Крстареће ракете Tomahawk могу погодити циљеве на удаљености већој од хиљаду километара, летећи на малој висини како би избегле радарско откривање. Стелт бомбардери попут B‑2 способни су да продру дубоко у непријатељски ваздушни простор и нападну утврђене објекте, укључујући подземне ракетне базе.
У последњих неколико година и Сједињене Државе све више развијају јефтине беспилотне системе, настојећи да одговоре на стратегију масовних дронова. Идеја је да се створи велика количина релативно јефтине муниције која може заситити противничку одбрану.
Израел је развио вишеслојни систем противракетне одбране који укључује Iron Dome, David’s Sling и Arrow
Кључни фактор у потенцијалном сукобу постаје однос између количине офанзивних система и броја доступних пресретача. Иран настоји да надокнади технолошки јаз масовношћу и способношћу производње, док Израел и САД рачунају на технолошку супериорност и слојевиту противракетну одбрану.
Због тога се будући развој овог сукоба све више посматра као технолошко‑индустријско надметање: питање није само ко има напредније оружје, већ и ко може дуже да одржи производњу ракета, дронова и пресретача.
| Категорија | Иран | САД/Израел | Основна функција |
| Балистичке ракете кратког домета | Fateh-110, Zolfaghar | ATACMS (САД) | Напади на базе, инфраструктуру и војне циљеве у радијусу до ~1.000 km |
| Балистичке ракете средњег домета | Shahab-3, Ghadr, Emad, Sejjil | нема директног еквивалента у Израелу | Стратешки удари на велике удаљености (1.000–2.500 km) |
| Хиперсоничне ракете | Fattah | експериментални системи САД | Маневарска бојева глава великом брзином пробија ПВО |
| Крстареће ракете | Soumar, Hoveyzeh | Tomahawk | Прецизни удари на великим даљинама, лет на малој висини |
| Дронови-камиказе | Shahed-131, Shahed-136 | Switchblade, LUCAS | Јефтина „луталачка муниција“ за масовне нападе |
| Извиђачки дронови | Mohajer-6 | MQ-9 Reaper | Надзор, извиђање и навођење удара |
| Системи ПВО кратког домета | Khordad-15, Tor-M1 | Iron Dome | Пресретање ракета кратког домета и дронова |
| Системи ПВО средњег домета | Bavar-373 | David’s Sling | Пресретање балистичких и крстарећих ракета |
| Стратешка противракетна одбрана | ограничена | Arrow-2 / Arrow-3 | Уништавање балистичких ракета у високој атмосфери или космосу |
| Стелт авијација | нема | F-35, B-2 | Продор у непријатељски ваздушни простор и прецизни удари |
