У Београду се данас и сутра одржава завршна конференција пројекта „Interreg Danube Water Balance“ у организацији „Србијавода“, на којој се представљају најзначајнији резултати и достигнућа тог пројекта започетог пре 30 месеци, укључујући и заједнички модел водног биланса за слив Дунава, систем управљања подацима, као и DWB Web-GIS алат, намењен визуелизацији и анализи резултата.
Конференција је започела организованим обиласком свих учесника тог скупа, којих је било више од 50 из 11 европских земаља, Експо Плејграунда на Београдском сајму, приказивањем корпоративног филма „Србијаводе“, а потом је настављен стручни део који се одржава у хотелу „Путник Ин“.
ФОТО: FOTO TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆЗаједнички модел водног биланса
Директор предузећа „Србијаводе“ Горан Пузовић изјавио је, отварајући конференцију, да је пројекат „Danube Water Balance“ усмерен на унапређење заједничког, прекограничног и међусекторског управљања водним ресурсима у сливу Дунава кроз развој усклађеног система за моделирање водног биланса површинских и подземних вода.
Он је нагласио да је овај пројекат, који је реализован током претходне три године, окупио 20 партнерских и 13 придружених партнерских организација са заједничким циљем развоја модела који омогућава сагледавање количине воде у сливу Дунава, њених промена кроз време и могућих утицаја климатских промена.
– Овај јединствени модел треба да нам покаже колико воде имамо у сливу Дунава, како се та вода мења кроз време и шта можемо очекивати од климатских промена које су дошле – рекао је Пузовић.
ФОТО: FOTO TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆКако је додао, питања расположивости воде, суша, поплава и других екстремних хидролошких појава не могу се посматрати нити решавати изоловано, јер Дунавски слив обухвата територије бројних европских земаља. Како је подсетио, Дунавски слив простире се на територији 19 земаља, док главни ток Дунава пролази кроз 10 држава.
Према његовим речима, развијени модел обухвата површинске и подземне воде, а тестиран је на четири прекогранична подслива, уз коришћење историјских података и будућих климатских сценарија.
– Модел ће нам омогућити да заједно радимо и развијамо све наше активности у сливу Дунава. Његова вредност је у томе што представља стручну основу за будуће планирање водопривредне инфраструктуре, управљање сушама и поплавама и дугорочну сигурност водних ресурса – навео је Пузовић.
Србијаводе међу носиоцима пројекта
Истакао је и да су „Србијаводе“ имале једну од водећих улога у реализацији пројекта, посебно у развоју јединственог модела за прорачун водног биланса на нивоу целог Дунавског слива.
– Србија кроз све своје активности активно учествује у овом пројекту. „Србијаводе“ су један од носилаца пројекта и то је прилика да наши стручњаци и наше институције покажу да имамо капацитет да заједно са европским партнерима радимо на развоју нових модела и доношењу нових решења – рекао је Пузовић.
ФОТО: FOTO TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆДиректор „Србијавода“ је додао и да су стручњаци из Србије кроз овај пројекат разменили искуства са колегама из других земаља и додатно унапредили своја знања и капацитете.
– Посебно нам је задовољство што се завршна конференција одржава управо у Београду, у периоду припрема за специјализовану изложбу Експо 2027. То је прилика да Србија свету покаже не само своје инфраструктурне и организационе капацитете, већ и знање, стручност и институционални капацитет – рекао је Пузовић.
Сарадња се наставља и после завршетка пројекта
Према његовим речима, завршетак овог пројекта не значи и крај сарадње партнера, јер, како је нагласио, река Дунав не познаје државне границе.
– Зато су нам за сигурну будућност потребни заједнички подаци, усаглашени приступи, размена знања и трајна сарадња свих земаља које деле овај слив – казао је Пузовић и захвалио свим партнерима, стручњацима и институцијама које су учествовале у реализацији пројекта.
