У Србији ће се до 2040. године, према подацима Завода за статистику, удео старијих повећати на 25,5 одсто целокупног становништва, док ће се радно способно становништво смањити са 4,3 милиона на три милиона, а тај одлив радне снаге ће, несумњиво, имати последице по привреду, речено је данас на Копаоник бизнис форуму.
На панелу „Сребрна економија у Србији: од демографског изазова до развојне шансе“ говорило се о начинима прилагођавања економије старењу становништва, а истакнуто је да Србија тренутно нема стратешки оквир који би регулисао активно старење и да би локалне заједнице и послодавци требало више да се укључе у решавање тог изазова.
Један од примера добрих пракси у политикама прилагођавања економије демографским изазовима је Аустрија, речено је на панелу, а амбасадор те земље у Србији Кристијан Ебнер каже да прогнозе о структури становништва нису баш сјајне.
– Удео људи старијих од 65 година у наредних пет година порашће са 20 на 26 одсто, што значи да ц́е 2040. године свака четврта особа у Аустрији бити старија од 65 година. То је укупно 2,5 милиона грађана у поређењу са садашњих 1,8 милиона. Истовремено ц́е се смањити број људи млађих од 20 година, као и број људи који су у радно способном добу – рекао је Ебнер.
Све то, како каже, доприноси могуц́ем недостатку радне снаге, споријем економском расту и огромном притиску на здравствени и социјални систем.
– У Аустрији имамо све веће разумевање, гледајући ове бројке и економске услове, да морамо боље омогућити старијим људима да остану у радној снази, али и генерално, да активно учествују у све више технолошком друштву. Дакле, морамо да померимо фокус са чистог питања здравствене заштите или питања социјалног осигурања на питање прилагођавања на радном месту, онога што је потребно за континуирано активно учешц́е у друштвеном животу – сматра он.
У Аустрији 30 одсто од 24.500 малих и средњих предузец́а не запошљава ниједну особу старију од 60 година, а више од 50 одсто не запошљава жену старију од 60 година, каже амбасадор те земље и додаје да нешто мора да се мења.
– Добар приступ су државне субвенције, али и корпоративна прилагођавања за стране Владе. Постоје мере које се све више користе, финансијски подстицаји, флексибилни модели радног времена, али и саме компаније морају да прилагоде своје пословање – сматра аустријски дипломата.
