Укупна спољнотрговинска робна размена Србије износила је око 46,60 милијарди евра од јануара до јула 2026. године, што представља раст од 6,3 одсто у односу на исти период претходне године, објавио је данас Републички завод за статистику.
Извоз робе имао је вредност од 21,09 милијарди евра, што чини повећање од 8,8 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Увоз робе имао је вредност од 25,50 милијарди евра, што је за 4,4 одсто више у односу на исти период претходне године.
Дефицит износи 4,41 милијарду евра, што чини смањење од 12,6 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 82,7 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 79,4 одсто.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Посматрано регионално, највећи удео у извозу Србије имао је Регион Војводине (29,7 одсто), следи Регион Шумадије и Западне Србије (25,5 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (23,0 одсто), Београдски регион (20,9 одсто), а око 0,9 одсто извоза је неразврстано по територијама.
Највећи удео у увозу Србије имао је Београдски регион (43,2 одсто), следе Регион Војводине (30,4 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (16,2 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (8,4 одсто), а око 1,9 одсто увоза није разврстано по територијама.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију (59,3 одсто), следи роба за широку потрошњу (28,5 одсто) и опрема са уделом од 12,2 процента. Некласификована роба по намени износи 0,0 одсто.
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију (55,3 одсто), следе роба за широку потрошњу (20,8 одсто) и опрема (11,2 одсто). Некласификована роба по намени износи 12,7 одсто.
ФОТО: FXQuadro/ShutterstockЕУ чини 58,6 одсто укупне размене
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 58,6 одсто укупне размене.
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Немачка, Италија, БиХ, Кина и Мађарска, а у увозу Кина, Немачка, Италија, Турска и Мађарска.
ЦЕФТА други најважнији партнер Србије
Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 2.223,8 милиона долара, који је резултат углавном извоза житарица и производа од њих, пића, друмских возила, медицинских и фармацеутских производа, електричних машина и апарата.
Извоз Србије износи 3.280,6 милиона долара, а увоз 1.056,8 милиона долара за посматрани период.
Покривеност увоза извозом је 310,4 одсто. Изражено у еврима, извоз износи 2.822,6 милиона евра, а увоз 908,8 милиона евра (суфицит износи 1.913,9 милиона евра, а покривеност увоза извозом 310,6 одсто).
Највећи суфицит са Црном Гором, БиХ и Северном Македонијом
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит остварен је са земљама из блиског окружења: Црном Гором (извозе се највише лекови за малопродају и вода са додатком шећера, а увозе се највише електрична енергија и сушено свињско месо), Босном и Херцеговином (извозе се гасна уља и пиво од слада, а увозе се електрична енергија и конструкције и делови од гвожђа) и Северном Македонијом (извозе се електрична енергија и електрични проводници, а увозе се електрична енергија и катализатори на носачу).
Значајан суфицит у размени остварен је у размени са Немачком, Бугарском и Великом Британијом.
ФОТО: Meomeow/ShutterstockНајвећи дефицит јавља се у трговини са Кином (највише због увоза телефона за мрежу станица).
У јулу извоз повећан 8,9 одсто
У јулу 2026. године извезено је робе у вредности од 3.053,7 милиона евра, што чини повећање од 8,9 одсто у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 3.707,8 милиона евра, што чини повећање од 5,0 одсто у односу на исти месец претходне године.
На листи првих пет производа у извозу, прво место заузимају остала моторна возила за превоз лица, осим аутобуса (198 милиона долара); друго место припада извозу рафинисаног бакра (153 милиона долара); на трећем месту је извоз руде бакра и концентрата (138 милиона долара); следи извоз сетова проводника за авионе, возила, бродове (128 милиона долара); последње место припада извозу осталих делова и прибора за моторна возила (83 милиона долара).
Листа првих пет производа у увозу показује да су лекови за малопродају (131 милион долара) наш први увозни производ; други по значају је сирова нафта и уља од битуминозних минерала (114 милиона долара); на трећем месту листе је увоз осталих делова и прибора за моторна возила (80 милиона долара); следи увоз електричне енергије (72 милиона долара); последње место заузима увоз гасних уља (57 милиона долара).
ФОТО: Miha Creative/Shutterstock
