Дејан Шошкић, један од лидера Студентске листе, говорио је данас за Индекс.хр о односима са Хрватском.
На питање о нерешеним питањима несталих у Домовинском рату, због чега је хрватски министар бранитеља Томо Медвед позвао нову власт у Србији да отвори архиве повезане с несталима, Шошкић је цитирао председника Хрватске Зорана Милановића.
– Цитирао бих председника Хрватске, који је рекао велику истину које смо сви свесни. Тешко је пронаћи два народа у Европи, али и у свету, који су ближи него Хрвати и Срби. Стога би било потпуно ирационално да, уз такав степен блискости, немамо добросуседске односе – рекао је Шошкић.
Навео је да је врло важно изаћи из наратива и реторике деведесетих.
– Сигуран сам да ће нова влада Србије бити конструктиван партнер у свим настојањима да се регион стабилизује и напредује. Позив на сарадњу не односи се само на Хрватску него и на нашу братску Босну и Херцеговину, Црну Гору, Македонију и, наравно, Словенију – закључио је.
Подсетимо, хрватски министар бранитеља Томо Медвед поручио је да од будуће власти у Србији очекује отварање архива некадашње Службе државне безбедности и достављање података које Загреб годинама тражи. Уз захтев за наставак процесуирања ратних злочина, изнео је и политичку оцену о „великосрпској агресији на Хрватску“, стављајући тумачење ратова деведесетих у средиште својих очекивања од Београда.
Медвед је, говорећи новинарима уочи седнице Председништва ХДЗ-а, рекао да би након формирања власти позвао Србију да отвори архиве које повезује са некадашњом Службом државне безбедности, а за које тврди да су данас у надлежности безбедносних структура Србије.
– У тим архивима налазе се одговори на питања која ми тако дуго чекамо – рекао је Медвед, пренела је хрватска агенција Хина.
Према његовим речима, Хрватска је током протеклих десет година више пута тражила достављање одређених информација. Он у изјави није прецизирао о којим документима је реч, али је отварање архива представио као важан корак у односима две државе.
Министар је истовремено поручио да очекује наставак поступака против одговорних за ратне злочине. Тај захтев повезао је са оценом да би Србија требало да се суочи са, како је рекао, својом улогом у „великосрпској агресији на Хрватску“.
У Медведовом иступу, међутим, захтев за документима праћен је једностраном политичком формулацијом о сукобу из деведесетих.
У таквом приступу изостају страдање и прогон Срба из Хрватске, укључујући жртве војне акције „Олуја“, као и питање одговорности за злочине над српским цивилима.
Утврђивање чињеница о рату и судбини несталих не би смело да зависи од прихватања политичких квалификација које унапред одређују кривицу једне стране.
