Посланици Скупштине Црне Горе усвојили су данас Нацрт амандмана XVII до XXI на Устав, који се односе на начин избора и састав Судског и Тужилачког савета, као и на уставни положај Централне банке Црне Горе, чиме је направљен нови корак у спровођењу реформи неопходних за наставак европских интеграција земље.
За утврђивање нацрта гласало је 70 посланика, док су против била два посланика Демократске народне партије (ДНП), преноси РТЦГ.
Истим бројем гласова усвојени су и закључци Уставног одбора.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић изјавио је да је постигнут политички договор да се након јавне расправе, која ће трајати најмање 30 дана, посланици до 4. септембра изјасне о коначном тексту уставних амандмана.
Председница Уставног одбора Јелена Божовић навела је да усвајањем нацрта није завршен поступак промене Устава, већ да сада следи јавна расправа, након које ће бити припремљен коначан текст амандмана о којем ће Скупштина поново одлучивати.
Посланик ДНП-а Милан Кнежевић поновио је да његова странка неће одустати од захтева да српски језик добије статус службеног језика у Уставу Црне Горе, због чега посланици ДНП-а нису подржали нацрт амандмана.
Кнежевић је оценио да је Устав Црне Горе највећи дискриминациони документ који се тиче лингвистичке већине и српског народа у Црној Гори.
– Ако Црна Гора уђе у Европску унију, а не изменимо Устав и српски језик не буде службени, десиће се следеће – само ће црногорски језик бити службени и српски језик никад неће бити службени у ЕУ – рекао је он и оценио да је то неправда за лингвистичку већину.
Поручио је да ДНП нема намеру да одустане од борбе.
– Немамо ништа против ове већине која се направила око уставних промена, али сигурно нећемо одустати од онога што смо обећали грађанима, а то је заштита интереса српског народа по сваку институционалну цену – рекао је Кнежевић.
Предложене измене представљају део реформе правосуђа коју Црна Гора спроводи у оквиру преговора са Европском унијом, ради испуњавања завршних критеријума за Поглавље 23 – Правосуђе и темељна права.
Циљ амандмана је да се промени начин избора најважнијих правосудних функционера и чланова правосудних тела како би се додатно ојачала независност правосуђа и ускладила уставна решења са европским стандардима.
Амандман XВИИ предвиђа да Скупштина двотрећинском, односно у другом кругу тропетинском већином бира и разрешава судије Уставног суда, врховног државног тужиоца, четири члана Судског савета и четири члана Тужилачког савета из реда угледних правника.
Амандмани XVIII и XIX мењају састав и поједине надлежности Судског савета, а предвиђено је да то тело има председника и девет чланова, при чему председника између себе бирају чланови који нису судије, двотрећинском већином.
Амандман XX уређује нови састав Тужилачког савета, који би имао председника и десет чланова из редова државних тужилаца, угледних правника, представника невладиног сектора, Адвокатске коморе и Министарства правде.
Амандман XXИ односи се на Централну банку Црне Горе и њиме се потврђује да је та институција самостална и независна организација која о свом раду одговара Скупштини.
Поступак измене Устава покренут је 7. јула, када је Скупштина подржала иницијативу за уставне промене са 74 гласа. Уставни одбор је потом утврдио нацрт амандмана и одлучио да током јавне расправе буде затражено мишљење Венецијанске комисије, пре него што се Скупштина у септембру изјасни о коначном тексту уставних измена.
Власт и опозиција су договорили, између осталог, формирање радне групе која ће пратити примену закона о унутрашњим пословима и о Агенцији за националну безбедност, као и да ће интензивирати напоре за избор двоје судија Уставног суда.
Током скупштинске расправе поручено је да уставне измене не смеју да буду камен спотицања на самом крају европског пута Црне Горе, преноси РТЦГ.
