,

Сарајевска Хагадa ново жариште политичких сукоба у БиХ

ФОТО: Shutterstock/frantic00

Вредна јеврејска реликвија, Сарајевска Хагада, поново је доспела у центар пажње, али овога пута не због иницијативе званичника Републике Српске да се ова светиња уступи Израелу.

Пажњу је изазвало њено представљање на Капитол Хилу у Вашингтону, организовано пре неколико дана поводом Песаха, у аранжману бошњачког члана Председништва БиХ Дениса Бећировића и министра спољних послова Елмедина Конаковића, пише Политика.

Сарајевска Хагада, текстуални оквир за пасхални обред, са причом о Мојсију и егзодусу из египатског ропства, важи за једну најлепших књига ове врсте, а у поседу Земаљског музеја у Сарајеву је од 1894. године. Пре тога, припадала је сарајевској јеврејској породици Коен.

Испоставило се, међутим, да је догађај у Вашингтону организован без знања Земаљског музеја БиХ, институције која чува један од највреднијих јеврејских рукописа, што је отворило и низ других питања о позадини акције коју неки већ називају „дипломатским фијаском”.

„Организатори од Земаљског музеја БиХ нису тражили да им се доставе информације, фотографије или било који материјал на тему Сарајевске Хагаде”, саопштено је из Земаљског музеја БиХ, уз оцену да је реч о „необичној пракси заобилажења музеја”. Сарајевски „Рапорт” наводи да је циљ догађаја био супротстављање наративу који се у САД све чешће појављује, а по којем муслимани у БиХ угрожавају хришћане и Јевреје.

Истовремено, стиче се утисак да појачане лобистичке активности Српске у Америци нису сувишне, имајући у виду речник којем и три деценије после рата прибегавају бошњачки званичници на свим међународним скуповима, укључујући и овај. Представљајући Сарајево као идилични простор у којем су цркве, џамије и синагоге сабијене у симболичку целину суживота, Бећировић је поручио пред присутнима да је „Хагада преживела Други светски рат, као и великосрпску опсаду Сарајева”.

Радио-телевизија РС подсећа да се Сарајево средином прошле године нашло у центру пажње након изненадног отказивања Конференције европских рабина, док су недуго затим забележени и случајеви бацања пасоша израелских туриста. „Глас Српске”, позивајући се на изворе упућене у догађај у Вашингтону. Наводи да је скупу присуствовало око 200 људи, али без значајнијег присуства америчке администрације, уз оцену да је реч о неуспешном покушају да се прикрије растући антисемитизам.

РТРС преноси и текст председника Републиканске партије у Израелу Марка Зела и политичке аналитичарке Дане Левинсон који је објављен на порталу израелске новинске агенције ЈНС, у ком се наводи како све више проирански оријентисани политички кругови у БиХ користе Хагаду као инструмент у ширем политичком контексту. У тексту се подсећа на то да је 1. августа, док се Израел још борио да ослободи десетине талаца које је Хамас држао у појасу Газе, Земаљски музеј објавио у саопштењу на меморандуму са палестинском заставом да ће се „приход од Хагаде” усмерити на помоћ Палестини. Подсећа се да је 2019. тадашњи израелски председник Реувен Ривлин покренуо питање повратка Хагаде, што је недавно поновио и председник Исак Херцог, залажући се за њен повратак у Јерусалим „далеко од грабљивих руку политичких опортуниста”.

Аутори се потом осврћу и на актуелне прилике у БиХ. Указује се да наде у мирну коегзистенцију у БиХ, подељене на два високоаутономна ентитета, нарушавају два фактора, од којих је први да бошњачки ентитет све више залази у воде радикалног ислама блиске Турској и Ирану, а други је, такозвани, високи представник који злоупотребљава власт да ојача Сарајево на рачун доследно произраелске Владе Републике Српске. „БиХ је постала линија фронта између радикалног ислама и јудео-хришћанских вредности. Пипци Техерана овде дубоко сежу. Током рата, оперативци ИРГ-а су шверцовали оружје, обучавали муџахедине, укључујући и огранке „Ал Каиде” и кршили ембарго УН. Три деценије касније, извештаји ЦИА упозоравају да се елементи Иранске револуционарне гарде и даље вуку у ФБиХ, и развијају се попут рака”, наводе Зел и Левинсонова.

С друге стране, Елмедин Конаковић је у Вашингтону подсетио на историјске примере сарајевске толеранције, наводећи да је 1819. група од 250 угледних муслимана петицијом тражила ослобађање заточених Јевреја. Истакао је да је Сарајево већ вековима дом једне од најстаријих сефардских заједница у Европи, због чега га називају „Јерусалимом Европе”.

Председник Јеврејске општине Нови Сад Ладислав Трајер изјавио је агенцији Срна да је већина јеврејске заједнице у САД доживела промовисање Хагаде као догађај који исмева јеврејску историју. Трајер сматра да је Милорад Додик постао миљеник јеврејског лобија у САД, те да се сада „режим у Сарајеву уплашио јер губи примарну подршку Америке”.

БАНЕР