Сајбер-напад на француске банке крви открио је нову димензију претњи критичној инфраструктури у Европи. Хакери су упали у системе за контролу температуре у три хладњаче у којима се чувају важни крвни производи и подесили температуру и параметре одмрзавања на „веома високе нивое“. Захваљујући алармним системима, техничари су реаговали пре него што су залихе биле угрожене.
Француска национална служба за крв (ЕФС) саопштила је да се напад догодио током ноћи између понедељка и уторка, али је нагласила да није била директна мета хакера. Нападнути су системи хладњача којима управљају њени спољни сарадници, пише The Guardian.
Реч је о најновијем у низу сајбер-напада на расхладне уређаје широм Европе, који су претходних дана изазвали поремећаје у супермаркетима у више од десет земаља. Док су у једном делу Европе биле угрожене залихе хране, напад у Француској отворио је питање безбедности система од којих зависи снабдевање болница крвљу и крвним компонентама.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Сајбер напад на банке крви спречен реакцијом техничара
Француска служба за крв саопштила је да су хакери приступили контролним системима три расхладна складишта и подигли температурне прагове, као и параметре одмрзавања, на изузетно високе вредности.
Ипак, алармни системи су регистровали промене, па су техничари успели да интервенишу пре него што су производи били оштећени. Залихе из погођених просторија, међу којима су биле кесе крвне плазме намењене трансфузији и производњи лекова, премештене су на друге локације.
ЕФС је национална јавна установа задужена за прикупљање, тестирање, припрему и дистрибуцију крви, плазме и тромбоцита. Њеним услугама обухваћено је више од 1.900 болница широм Француске, а подршку годишње добија више од милион пацијената.
Због значаја ових залиха, сваки поремећај у систему њиховог чувања могао би да има озбиљне последице по здравствену заштиту. Француска служба је зато обавестила Националну агенцију за сајбер-безбедност (АНСИ) и Министарство здравља, а надзор над свом опремом је појачан.
ФОТО: khunkornStudio/shutterstockХакери и раније нападали расхладне уређаје у Европи
Напад на француске банке крви догодио се у тренутку када су се широм Европе ширили проблеми са системима за хлађење у супермаркетима. Температуре у фрижидерима и замрзивачима у појединим објектима порасле су и до 50 степени Целзијуса, што је проузроковало штету на залихама хране вредну милионе евра.
У уторак су проблеми пријављени у Италији, Немачкој, Румунији и Великој Британији, након што су дан раније сличне инциденте забележили Белгија, Естонија, Ирска, Финска, Луксембург, Холандија и Шведска.
Француска се и раније нашла на мети сличних напада. Прошлог месеца хакери су преузели контролу над расхладним уређајима у чак 700 супермаркета. Регионална филијала банке „Креди мутуел“ саопштила је у среду да је и сама била жртва сајбер-напада.
Слични проблеми забележени су и у Сједињеним Америчким Државама почетком августа, када је дошло до низа необјашњивих кварова фрижидера у продавницама на најмање шест војних база. Пентагон истражује сумњу да је реч о хакерском нападу.
ФОТО: Matt Fowler KC/ShutterstockЕвропске институције истражују ко стоји иза напада
После хитних разговора италијанске владе са обавештајним службама, портпарол Европске комисије Томас Рењер изјавио је да агенције ЕУ воде хитне консултације са националним властима како би се припремио заједнички одговор.
– Ово нису изоловани инциденти и, наравно, морамо да будемо заједнички отпорни и спремни за овакве сајбер-инциденте – рекао је Рењер, не желећи да именује могуће починиоце.
За сада није познато шта је мотив напада, а ниједна група или појединац нису преузели одговорност.
Стручњаци упозоравају да све већи број уређаја, укључујући комерцијалне системе за хлађење, може да се надзире и контролише на даљину. Та могућност олакшава управљање опремом, али истовремено отвара простор за злоупотребе уколико се софтвер редовно не ажурира и безбедносни пропусти не отклањају.
Рафи Пилинг, директор за обавештајне послове о претњама у компанији за сајбер-безбедност „Софос“, оценио је да су међу највероватнијим објашњењима напада покушај неке државе да демонстрира своје способности или деловање појединца који самостално спроводи хакерске операције.
ФОТО: Summit Art Creations/ShutterstockСумње у хибридне операције после руске инвазије на Украјну
Поједине европске власти и стручњаци страхују да би напади могли да буду део ширих хибридних операција које спонзоришу државе, посебно након руске инвазије на Украјину 2022. године.
Западни обавештајни званичници претходно су упозоравали да Москва води кампању саботаже широм Европе, која обухвата различите облике деловања. Ипак, за сада нема доказа који би повезали Русију са нападима на расхладне системе.
Чињеница да су на мети напада у кратком периоду били супермаркети, банкарске институције и системи за чување крвних производа указује на рањивост инфраструктуре која се ослања на интернетски повезане уређаје.
Случај у Француској посебно је осетљив јер показује да последице сајбер-напада не морају да се задрже на губитку података или финансијској штети. Уколико би системи за хлађење крви и плазме били дуже ван контроле, последице би могле директно да погоде пацијенте и рад болница.
Иако су француске залихе овог пута сачуване, низ инцидената широм Европе покренуо је питање колико су критични системи заиста заштићени од напада који се спроводе на даљину.
