Годишњица протеста 15. марта делује као закаснело оживљавање таласа у изборној години, који је изгубио широку подршку због спорних идеолошких иступа и манипулације студентским именом
Једна од кључних дилема која прави све већи отклон јесте трансформација студената из бунтовних академаца у политичке актере. Од снаге која је пре равно годину дана деловала да генерише незадовољство грађана на улицама, студенти су постали политички такмаци актуелној власти.
Локални избори који нам предстоје биће лакмус папир, али не нужно за парламентарне нивое, колико за саму идеју студенског отпора. Ако се енергија с улица не преточи у конкретан резултат на нивоу месне заједнице или општине, 15. март ће дефинитивно остати само лепа успомена.
Годину дана након протеста одржаног у Београду, осећај који доминира међу онима који су од тог догађаја очекивали много јесте нека врста тихе резигнације. Осврнувши се на тај датум не можемо да се не запитамо да ли је он изневерио очекивања оних који су од њега хтели много и били уверени да је дошло до преломне тачке ка смени власти у Србији.
ФОТО: ProfimediaОно што је пре годину дана деловало као незаустављива снага бунта, данас се свело на присилно одржавања тог таласа на некадашњем енергетском нивоу. У том контексту, све се чешће чују гласови призивања „репризе“ овог догађаја. Међутим, историја нас подучава да се аутентични бунтови не репризирају нити режирају.
По уласку у изборну годину ентузијазам је некако природно спласнуо, а покушај да се вештачки оживи енергија од прошле године више личи на закаснелу рођенданску прославу него на нови почетак пред којим стоји стварна промена. Нема репризе, дакле, за револуцију која се у међувремену институционализовала и постала политички артикулисани бунт.
Одржавање тензије
Поводом годишњице мартовског протеста у Београду, о његовим дометима и могућој ревитализацији разговарали смо с онима који су природно у свакодневном контакту са студентима – професором ФПН Миланом Петричковићем и професорком Медицинског факултета Валентином Арсић Арсенијевић.
Факултети још нису у потпуности поштеђени политикантских утицаја
Петричковић сматра да се актуелна енергија протеста вештачки одржава под, како каже, „брендом термина студент“. Према његовом мишљењу, факултети још увек нису у потпуности поштеђени политикантских утицаја и парола које настоје да обједине универзитет, улицу и део опозиције.
ФОТО: Printscreen/B92 TVОн предвиђа да најављено окупљање поводом годишњице мартовског протеста неће привући значајнији број учесника, нити ће донети политичку корист на изборима.
– То ће бити покушај да се одржава инат према власти и припреми терен за предстојеће изборе. То је алатка „обојених револуција“ којом се одржава тензија и праве инциденти како се енергија не би потпуно расплинула – објашњава професор, оцењујући да је све у функцији предизборног маркетинга, а у одсуству јасне политичке платформе или идеје.
Криза идентитета студентског покрета
Говорећи о разочарању грађана, професор истиче да је хетерогеност „блокадерске платформе“ довела до губитка подршке у минулих годину дана. Посебно апострофира спорне идеолошке иступе који су вређали верска осећања и етничку припадност.
– Видели смо иступе где су Срби називани геноцидним, где се ишло у Хрватску у потрази за „интернационализацијом“. Све се то скупило као једна врста злоупотребе незадовољства грађана. Власти ће се мењати, али увек ће бити само једна држава и само један народ. Ова опција ради против сопствене државе, а не против власти. То је велики број грађана који их је до 15. марта подржавао од тада препознао, па су у међувремену одустали од подршке – указује Петричковић.
Параван за туђе интересе
Професорка Медицинског факултета Валентина Арсић Арсенијевић за Компас наводи да су очекивања грађана од почетка студентских демонстрација изневерена, јер су „неки извукли корист за себе из енергије младих“.
ФОТО: A.K./ATAImagesОна нема дилему да је термин „студенти“ послужио само као параван за интересе који немају везе са академијом, што, према њеном мишљењу, јасно показује атмосфера годину након протеста, а пред локалне изборе који ће се одржати крајем марта.
– Мислим да то никада није ни био студентски покрет. То је била ’чаробна реч’ коју су неки манипулативно искористили да би привукли масе. Иза тога нису стајале добре намере, нити интерес државе, већ одређене интересне групе. Иако је енергија на улицама била стварна, она је узалудно потрошена на блокаде које су обесмислиле саме циљеве протеста. Такође, снага пред излазак на изборе не може да се гради на „старим таласима“, већ на озбиљном раду који се у студентском политичком ангажману не види – наводи Арсић Арсенијевић.
„Маске су пале“
Професорка поручује да је студентски покрет у међувремену постао негација самог себе оног тренутка када је ударио на институције.
– Они су се залагали за рад институција, а своју су институцију блокирали. То су могли да ураде само они који су озбиљни непријатељи Србије. То су креирали људи који не мисле добро тим младима – објашњава она, додајући да би искрен покрет ту енергију усмерио у позитивне сврхе.
На питање о евентуалном новом окупљању за годишњицу, Арсић Арсенијевић каже да реприза није могућа јер је поверење неповратно изгубљено.
– Маске су пале. По мом мишљењу је све то била једна превара. Студенти и грађани који су искрено желели промене доживели су дубоко разочарање. Осим тога, део одговорности лежи и на опозицији која није успела да артикулише незадовољство народа на прави начин, већ је преварила сопствене гласаче и чланство – закључује професорка Медицинског факултета.
ПАУНОВИЋ: ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ СУ ТЕСТ ПОВЕРЕЊА
Говорећи о предстојећим локалним изборима заказаним за 29. март, министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић истакла је за Компас да овај изборни циклус не треба посматрати само као локално гласање већ као својеврсни „тест поверења“ и проверу односа снага пред будуће парламентарне изборе.
„Лично, на те изборе не гледам као на некакав лакмус папир који ће се онда пресликати на републичком нивоу, зато што се на локалу људи знају и јасно се види ко су носиоци свих платформи и програма који се нуде. Из угла владајуће већине је сада важно показати да то поверење грађана Србије није опало како се спекулише након протестних и блокадерских шетњи и акција у претходних годину дана“, навела је Пауновић.
Према њеним речима, мартовски избори ће јасно показати какво је стварно расположење бирача према политици стабилности коју спроводи актуелна власт, али и како грађани реагују на покушаје опозиције да унесе нестабилност у политички систем.
У контексту саме организације и регуларности процеса, Пауновић је нагласила да је бирачки списак данас транспарентнији него икада, те да Министарство функционише строго у оквиру закона, одбацујући критике о нерегуларностима као унапред припремљеним „алибијем за изборни пораз“.
