Како су се Трамп и Зеленски са дипломатске дистанце двојице државника стрмоглавили у отворени политички рат који прети да сломи украјински фронт
Односи између Сједињених Америчких Држава и Украјине ушли су у фазу дубоке и неповратне кризе, обележене тешким речима које се размењују на релацији Вашингтон–Кијев. Оно што је почело као хладна политичка дистанца и оштри преговарачки притисци из Беле куће, сада се претворило у отворени политички рат који прети да темељно преобликује безбедносну архитектуру читаве Европе.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Повод за најновију ескалацију представљају оштре несугласице око прекинутих енергетских споразума, нагле обуставе и рестрикције обавештајних података, као и масовни удари дроновима који потресају руску и украјинску инфраструктуру. Док Вашингтон инсистира на хитном примирју под сопственим условима, оптужујући украјинског лидера за саботажу мировних иницијатива, украјинска страна узвраћа да би сваки притисак на капитулацију представљао историјску грешку са несагледивим последицама.
Најновије тензије кулминирале су након отвореног спора у вези са глобалним тржиштем енергената и ударима на руске нафтне капацитете. Амерички председник оштро је таргетирао украјинског председника, истичући да Кијев својим нападима на рафинерије свесно наноси штету светском и америчком тржишту дизел-горива. Путем своје друштвене мреже, Трамп је упутио бруталне оптужбе на рачун украјинског руководства.
„Зеленског то не занима, искрено говорећи, с обзиром на сав новац који му Европа, као што је познато, даје, а који му је у прошлости давао и ’покварени’ Џо Бајден. Он уопште не жели да оконча овај рат, а вероватно то никада није ни желео“, навео је Трамп, додајући да је Украјина пре две године могла да постигне знатно бољи споразум, док је данас њена земља „у расулу, са изгубљеним територијама и десеткованим становништвом“.
С друге стране, Володимир Зеленски је у ексклузивном интервјуу за Блумберг узвратио оптужбом да Вашингтон врши директан притисак на Кијев да се преда Русији. Откривајући позадину преговора о енергетици, Зеленски је изнео конкретне детаљне понуде и уцене са којима се суочава.
„Мој предлог је био: ми нећемо гађати руске капацитете за производњу дизела, а ви нам дајте ракете за системе патриот, како бисмо заштитили наше објекте. Међутим, они само траже да престанемо са нападима на дизел. А ако наставимо са тим нападима, они ће нам ускратити нешто друго“, упозорио је Зеленски.
Украјински председник је нагласио да је Вашингтон у претходном периоду повукао низ непријатељских потеза, од намерног успоравања интернета путем система Старлинк до драстичног смањења испорука ракета-пресретача за патриот на свега 12 комада месечно, што је четвртина некадашњег обима. Иако не жели да верује да је званични циљ партнера капитулација Украјине, Зеленски истиче да ти потези у пракси изгледају управо тако, уз оцену да Трамп има одличне односе са Владимиром Путином, али да тренутно нема полуге да га присили на мир.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
СЕНКЕ ПРОШЛОСТИ
Да би се у потпуности разумела дубина садашњег јаза и личне нетрпељивости, неопходно је вратити се у фебруар 2025. и њихов историјски, бурни сусрет у Овалној соби Беле куће. Тај састанак је већ тада оголио сву суровост нове америчке спољне политике према Кијеву и послужио као трајна прекретница у међусобним односима.
Пред очима светске јавности, Трамп и потпредседник Џеј Ди Венс су тада отворено и без икаквих дипломатских рукавица прекорили украјинског председника због наводне незахвалности и недостатка реализма у преговорима.
Према званичном транскрипту Беле куће, сукоб је ескалирао када је Трамп директно поручио Зеленском.
„Ти ниси у доброј позицији. Немате карте у рукама тренутно… Са нама тек почињете да добијате карте. Ви се коцкате са животима милиона људи, ви се коцкате са Трећим светским ратом“, изјавио је Трамп тада у директном вербалном судару, док је Венс отворено захтевао од украјинског лидера да каже „хвала“ за америчку помоћ.
Трамп оптужује Кијев да наноси штету тржишту дизел-горива и пролонгира кризу, Зеленски узвраћа да Вашингтон диктира капитулацију Украјине
Овај сусрет послужио је као јасан наговештај да ће подршка Кијеву убудуће бити условљена беспоговорним прихватањем диктата из Вашингтона, што је у месецима који су уследили прерасло у отворени политички конфликт и урушавање сваког облика поверења.
ТАЧКА БЕЗ ПОВРАТКА
Водећи светски медији, попут CNN-а, BBC-ја и The New York Times-а, све гласније оцењују да је однос између Трампа и Зеленског прешао тачку са које нема повратка. Док конзервативни амерички кругови блиски Белој кући подржавају Трампов прагматични приступ и политику America First, тврдећи да је Кијев постао превелики терет за америчку економију, либерална штампа упозорава на опасност од геополитичке издаје демократских савезника.
Спољнополитички експерти истичу да је Трампов циљ јасно дефинисан кроз трансакциону дипломатију кроз постизање брзог примирја без дубљих безбедносних гаранција, како би се Вашингтон фокусирао на унутрашње приоритете и избегао да непромишљеним потезима удаљи Русију од преговарачког стола.
Како наводе аналитичари из Савета за иностране односе, визије двојице лидера потпуно су некомпатибилне. Трамп посматра рат као пословни застој који треба административно затворити, док га Зеленски види као егзистенцијални сукоб за опстанак нације у којем су компромиси без гаранција равни самоубиству.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
КРАЈ ЗАПАДНОГ КОНСЕНЗУСА
Каква је будућа перспектива овог односа и саме Украјине у јеку предстојећих америчких међуизбора? Сам Зеленски је оценио да су пред њима „опасни дани и права политичка агонија уочи избора“, али и изразио уверење да би се након изборне прашине ситуација могла смирити. Ипак, аналитичари процењују да се простор за дипломатски маневар опасно сужава, а потенцијални ризици по Украјину попримају размере цунамија.
Трампова администрација све отвореније сугерише да је Украјини потребан коренити заокрет у руковођењу, док Кијев покушава да балансира између све хладнијег Вашингтона и појачаног ослонца на европске савезнике, пре свега Велику Британију, Немачку и Француску.
Уколико се актуелни трендови наставе, САД би могле у потпуности да се повуку из улоге безбедносног и финансијског кишобрана Украјине, чиме би терет опстанка пао искључиво на европска плећа. То би означило крај западног консензуса какав смо познавали од почетка руске инвазије, а однос Доналда Трампа и Володимира Зеленског остаће уписан у уџбеницима историје као једна од најдраматичнијих епизода у којој су судар сујете, прагматизма и различитих визија света разорили темеље једног савезништва.
