Неуобичајени сусрети људи са зараженим животињама изазвали су забринутост због беснила у Сједињеним Америчким Државама, иако стручњаци још не могу да потврде да се ова смртоносна болест заиста шири брже него раније.
Последњих месеци три особе у Мериленду напали су даброви заражени беснилом, док је на једној фарми у Северној Каролини неколико стотина посетилаца било у контакту са зараженим козама. Амерички Центри за контролу и превенцију болести (CDC) због тога су 10. септембра објавили здравствено упозорење.
Ипак, повећан број пријављених контаката не мора нужно да значи и нагли раст броја заражених животиња. Стручњаци сматрају да су необични случајеви привукли пажњу медија и подстакли грађане да чешће пријављују чак и контакте код којих зараза није потврђена, пише Гардијан.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Беснило је вирусно обољење које напада централни нервни систем. Када се појаве симптоми, болест је готово увек смртоносна, али се развој инфекције може спречити ако особа благовремено добије одговарајућу терапију после контакта са зараженом животињом.
Заражене козе и напад дабра
Један од највећих случајева изложености забележен је на фарми у месту Хармони у Северној Каролини. Дивљи твор је у јулу ушао у ограђени простор са јарићима, а касније је утврђено да су неке козе заражене беснилом.
Током наредних месеци козе су биле у контакту са стотинама посетилаца који су долазили у део фарме намењен дружењу са животињама. Локалне здравствене службе пратиле су изложене особе, а многе од њих добиле су постекспозициону заштиту. Смртни случајеви повезани са овим догађајем нису пријављени.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаУ Мериленду је тринаестогодишњег дечака током пливања у државном парку напао дабар заражен беснилом. Дечак је преживео, али је због повреда грудног коша и шака, укључујући оштећење нерава, морао да буде оперисан три пута.
Меган Дејвис, ванредна професорка здравља животне средине и инжењерства на Универзитету Џонс Хопкинс, оценила је да иза ових случајева вероватно не стоји један заједнички узрок. Козе су биле премладе за вакцинацију, док се беснило код даброва иначе веома ретко јавља.
Више пријава и примењених терапија
Од јула до августа CDC је примио 17 одсто више упита повезаних са беснилом него у истом периоду прошле године. Здравствене службе из најмање осам америчких савезних држава пријавиле су и повећану примену постекспозиционе терапије или грешке приликом њеног давања.
Према подацима CDC, употреба вакцина против беснила повећана је за око 33 одсто, а употреба имуноглобулина за приближно 76 одсто. Ипак, тренутно нема несташице ових препарата.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаОко 1,4 милиона Американаца годишње затражи медицинску процену после контакта са животињама, а приближно 100.000 добије терапију против беснила. Захваљујући вакцинацији кућних љубимаца, надзору дивљих животиња и доступној терапији, у САД од беснила обично умре мање од десет људи годишње.
То је велики пад у поређењу са периодом пре шездесетих година прошлог века, када су сваке године умирале стотине људи. Више од 90 одсто потврђених случајева беснила код животиња сада се открива код дивљих врста, пре свега слепих мишева, ракуна, творова и лисица.
Када се појаве симптоми, обично је прекасно
Иако су смртни случајеви ретки, они се и даље дешавају када изложена особа не препозна ризик или не добије одговарајуће медицинске савете. Посебну опасност представљају слепи мишеви, јер њихови угризи могу бити ситни и тешко уочљиви.
Пензионисана епидемиолошкиња CDC Тоњи Дјурант испричала је да је њена сестра Ајви 2011. пријавила надлежнима да се у њеној кући налазе слепи мишеви.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПрема њеним речима, није добила јасно упутство да затражи медицинску процену.
Неколико месеци касније развила је симптоме сличне грипу, а тестирање је показало да има беснило. У тој фази лекари више нису могли да спрече напредовање болести.
Шта учинити после уједа
После уједа или огреботине непознате или дивље животиње рану треба одмах темељно прати водом и сапуном најмање 15 минута. Потом је неопходно што пре контактирати лекара или надлежну здравствену службу, која ће проценити да ли је потребна вакцина и имуноглобулин.
ФОТО: Компас/Илустрација– Не чекајте, потражите помоћ – упозорила је Дејвис.
Грађанима се саветује да не прилазе дивљим, повређеним или угинулим животињама и да редовно вакцинишу кућне љубимце. Необично понашање животиње, нарочито губитак страха од људи, агресивност или појава ноћних врста усред дана, треба пријавити ветеринарским или комуналним службама.
