Пропаганда је организовани процес употребе митова, предрасуда и когнитивне дисонанце којом људи мисле. Воле људи пропаганду, без обзира на то што јој је СВАКИ исход штета управо по њих
Пропаганда је зло кад нанесе људима вољу да их забавља насиље, кад им поклони делузије, кад почне да им личи да постоји диван простор, срећно време само за оне који је прихватају. Постоји и „невин“ облик пропаганде, она врста којом нам продају производе и услуге. Нико се не пита „је л’ стварно људи мисле да постану срећни, млади и весели кад попију кока-колу? Је л’ могуће да поверују у паковање порука које продају производе или услуге?“ Наравно да је могуће. Један зналац је рекао: „Да стварно постоји крема против бора или ћелавости постојала би само та једна“, али то је онај део когнитивне дисонанце који нас спречава да у то поверујемо и купујемо пропаганду. Зато што у сваком миту и свакој предрасуди има зрнце истине око којег се плете паукова мрежа пропаганде.
Како се разликује политичка пропаганда од пропаганде која продаје производе и услуге? Никако, осим по врсти производа који је у политичкој пропаганди жељени исход о ком се не постављају никаква питања, не деле се сумње и нема никаквог дијалога. И свима је пред очима очигледан доказ о томе: друштва БЕЗ икаквог дијалога јесу друштва пропаганде, друштва која бирају идеологије без слобода и права за све људе, па прште од успешне пропаганде. Јер – у њима је дијалог забрањен, пропаганда зна: ЈЕДИНО СРЕДСТВО КОЈЕ РАСПАКУЈЕ СВАКУ ПРОПАГАНДУ ЈЕ – ДИЈАЛОГ. И ЗАТО ГА НЕ СМЕ БИТИ. Нацизми, фашизми, комунизми, војне хунте, разне врсте идеологија или наратива којима је услов успешне пропаганде да је демократија – фуј! Имају добре разлоге да не желе ни демократију ни дијалог – и једно и друго распакује идеологије неслобода, а у демократијама се дијалогом успоставља и правни систем дозвољеног или не и кад је у питању политичка пропаганда и кад је у питању њен доброћудни облик којим људе мами на трошење производа или услуга, али тако да се људима оставља избор и тако да је подвргнут правилима.
И све те особине политичке пропаганде дају један од одговора на питање „зашто у друштвима која себи могу да приуште дијалог, у којима је он пожељан и могућ, зашто ту људи НЕЋЕ дијалог?“
Зато што свако од потребних учесника дијалога има СВОЈУ пропаганду, ТО БИ ДИЈАЛОГ РАСПАКОВАО у трену, па им се чини да им ништа не остаје чиме би људе правили будалама. То је ПЛУРАЛИЗАМ ПРОПАГАНДИ, колико год то звучало блесаво, јер политичка пропаганда не дозвољава плурализам, али реалност каже да је МОГУЋ кад се усвоји став „моја пропаганда је супер, а твоја је безвезе“, мада је свима јасно да НЕМА ДОБРЕ ПРОПАГАНДЕ.
Пропаганда с позиција моћи озбиљно угрожава разне људе и чини их неједнакима пред законом, пропаганда с позиција немоћи угрожава промене и омогућава лимбо плурализма пропаганди којим у друштву настаје идеал пропаганде: само интерпретације, нема чињеница, само описивање и оговарање, нема делања, само – кич. Пропаганда с позиција моћи је тада двоструко делатнија, јер је нико не угрожава, напротив, има несебичну помоћ пропаганде с позиција немоћи. Моћ може да се замени речју „власт“ (било која) а немоћ речју „мањина“ (било која, од политичке до свих мањина у друштву).
Е, зато се НЕЋЕ дијалог, морало би да се ради са чињеницама, морало би се одустати од зла пропаганде, морало би се одрећи делузија којима је плурализам пропаганди нахранио људе, а кад се дијалогом све то распакује, морало би се суочити са људима који су повукли своје дозволе да их било ко прави на будале. Морало би се одустати од „фуј демократија!“
И најтеже од свега: медији би морали да престану и са креирањем политика и са плурализмом пропаганди. А баш им се осладило, ко да су политичари, а нису. И зато имају пропаганду „уа дијалог!“ јер би били распаковани, па би морали стварно да се баве својим послом. Сви воле пропаганду, зато нема дијалога. Сви, осим неколико људи који знају.
