Представа „Божји људи“, настала по мотивима прозе Борисава Станковића, у режији Југа Ђорђевића, биће премијерно изведена 14. јуна (20.30) на Сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду, саопштили су из позоришта.
Kомад преиспитује теме судбине, смрти и лудила кроз Станковићеве ликове врањанских просјака, убогих и одбачених, чије приче, и више од једног века након настанка, задржавају универзалну снагу и актуелност, а у подели су Вања Ејдус, Ива Милановић, Јелена Благојевић, Александар Вучковић, Недим Незировић и Новак Радуловић.
Редитељ Југ Ђорђевић подсећа да је Борислав Станковић био хроничар судбина које пркосе времену и забораву, бележећи животе људи тог доба гласом који пркоси, опомиње и инспирише.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Такође, истиче да ова представа није настала само као прича о просјацима и Врању, него као заједнички разговор о судбини, о смрти и лудилу – разговор који се ретко води, а тиче се свих нас.
Према његовим речима, резултат тог процеса јесте „визуелна поема“, састављена од низа слика, призора и гласова који се не нижу по логици радње, већ по логици сећања.
– Тражили смо форму у приповедачком, а не у представљачком – поручује Ђорђевић коме је ово трећа сарадња са Народним позориштем, након што је с великим успехом режирао представе „Успаванка за Алексију Рајчић“ и „Госпођа Олга“.
Драматург Ђорђе Kосић напомиње да су „Божји људи“, објављени 1902. године, у српску књижевност донели галерију ликова каква до тада готово да није постојала.
– Просјаци, убоги, слепи, суманути и одбачени – сви они које је старо Врање гледало, а није видело – погледани су први пут у очи, с пажњом каква се обично поклања светитељима – наглашава Kосић и додаје да представа није настала као класична драматизација Станковићеве прозе, већ као чин приповедања у којем глумци не „постају неко други“, већ сведоче о ликовима и преносе њихове судбине даље.
– Приповедање и смрт одувек су у сродству: свака испричана судбина мали је отпор нестајању. Питањем о сопственој пролазности глумци су открили да граница између онога ко прича и онога о коме се прича није чврста, те да смо, кад-тад, сви ми Божји људи. Наслов није случајан. У народном и православном поимању, убоги, немоћни и суманути јесу Божји људи – они који припадају Богу, Његовим прстом обележени и Његовом руком заклоњени. Ту веру Станковић нити иронизује нити проповеда; он је просто констатује и приповеда на нивоу људске судбине – примећује Kосић.
Представа „Божји људи“, према његовом мишљењу, није „слика туђих живота, него позив на заједничко слушање, као некад око огњишта, да бисмо још једном, барем на кратко, дозвали и задржали међу живима оне које је свет одавно пустио да оду“.
У уметничком тиму представе су и Андреа Рондовић (сценографија), Велимирка Дамјановић (костимографија), Невена Глушица (компоновање музике), Милица Церовић (сценски покрет) и др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).
Прва реприза биће одржана дан касније, 15. јуна, а до краја месеца представа ће бити на репертоару и 21. јуна, такође с почетком у 20.30 часова на Сцени „Раша Плаовић“.
