Књига „Од освајања слободе до личног печата – жене архитекти у збиркама Музеја науке и технике“ ауторке Снежане Тошеве представљена је вечерас у Музеју науке и технике (МНТ).
Тошева је истакла да је највећа вредност књиге разноврсна и оригинална архивска грађа на којој је заснована публикација.
– Први део књиге чини грађа коју су прикупиле Дивна Ђурић-Замоло и Надежда Богојовић, док је други део материјал који је прикупљен у МНТ захваљујући поклонима и откупима. Није било лако савладати тај материјал, у најлепшем смислу речи. Почела сам те приче одвојено, а на крају сам их спојила, јер заиста представљају једну целину – рекла је Тошева.
Према њеним речима, публикација обилује аутентичним документима, студентским радовима, пројектима, фотографијама, индексима, дипломама и белешкама са предавања.
Тошева је додала да су је током истраживања посебно дирнуле личне приче архитектица, попут сведочења архитектице Анке Зечевић, која је одрасла у вишедетној породици са самохраном мајком и двадесетих година 20. века, упркос околностима, уписала и завршила студије архитектуре.
ФОТО: ТАНЈУГ/МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ/ИВАН СТАНИЋ– Фасцинантан је и податак о једној од архитектица која се преселила у Монтреал и 1951. године запослила у општини. Тада је телевизијска екипа дошла да је снима као ретку жену архитекту педесетих година – рекла је ауторка.
Директорка UN Women у Србији Милана Рикановић изразила је задовољство што се промоција одржава у сусрет Међународном дану жена и оценила да догађај представља важан чин признавања доприноса жена архитектури и друштву.
– Ово није само промоција једне публикације, већ тренутак у којем одајемо признање женама које су, упркос друштвеним и професионалним ограничењима свог времена, обликовале наше градове и историју архитектуре. Говоримо о пиониркама које су освајале право на образовање, рад и професионално признање, а неке од тих вредности и данас остају тема разговора – рекла је Рикановић.
Она је нагласила да публикација, заснована на богатој грађи збирки МНТ, на истраживачки начин осветљава допринос жена у области науке, технике и индустрије.
Рецензенткиња издања Нађа Куртовић Фолић указала је на историјски контекст образовања жена у архитектури, подсетивши да се Јелисавета Начић најчешће помиње као пионирка архитектонског образовања жена у Србији, док је већ 1892. године у Сједињеним Америчким Државама дипломирала прва жена архитекта.
ФОТО: ТАНЈУГ/МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ/ИВАН СТАНИЋ– Практично смо пратили савремене токове који су се дешавали у свету. Ова књига је драгоцен допринос не само проучавању рада жена архитеката у Србији, већ и сагледавању њиховог значаја у ширем међународном контексту – оценила је Куртовић Фолић.
Говорећи о самој публикацији, она је истакла да је тема изузетно добро обрађена и методолошки прецизно постављена.
– Књигу сам прочитала са великим задовољством. Рецензирање је било изузетно пријатно искуство, без сугестија или примедби. Честитам ауторки на великом доприносу – рекла је Куртовић Фолић.
Добродошлицу присутнима у МНТ пожелео је директор Музеја науке и технике Зоран Левић. Промоцију књиге организовали су Музеј науке и технике и УН Wомен уз подршку Министарства културе.
