Положени венци на Споменик деци страдалој у НАТО агресији

24. март 2026. 14:00

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски у име Владе Србије, поводом Дана сећања на страдале у НАТО агресији, положила је данас венац на Споменик деци страдалој у НАТО агресији у Ташмајданском парку и истакла да је Србија, у временима глобалних потреса, она која највише позива на мир, зато што зна колика је цена његовог губитка.

Стаменковски је, током државне церемоније одавања поште страдалој деци на којој су присуствовали представници Града Београда, дипломатског кора, удружења која негују традицију ослободилачких ратова Србије и родитељи страдале деце, истакла да Србија никада неће заборавити ни једну жртву злочиначке агресији над нашом земљом 1999. године.

– Ево стигло је 27. пролеће откако су поново олистале наше гране, откако се поново све зелени, а ми и даље нисмо заборавили. Нисмо заборавили ни једно име и презиме уклесано на споменике широм наше земље. Нисмо заборавили да су НАТО пројектили прекинули загрљај наше дечице са њиховим родитељима – навела је Стаменковски.

Истакла је да се данас поново суочавамо са тим да пројектили парају небо и да је један већи број света укључен у различите ратне вихоре.

– И као земља која је то искусила 1999. године, ми високо смо подигли нашу руку носећи у њој барјак слободе, мира и љубави. Ми смо они који највише на мир позивају, зато што смо знали колика је цена његовог губитка.

Указала је да је 1999. године на нашу земљу ударила највећа сила коју је познавао свет тога времена.

– Ударили су далеко бројнији и моћнији, у удруженом подухвату који су звали ‘Племенитим наковњем’, разарали су наше болнице, наша породилишта, наше мостове, наше зграде, куће, улице и пруге. Покушали су да нам избришу право на биолошки опстанак, али пре свега право на достојанство, интегритет, идентитет једне нације.

Нагласила је да је ултиматум који је Савезној Републици Југославији испоручен 1999. године био уцена на коју не би пристала ни једна суверена и независна држава.

Тај ултиматум, како је додала, био је срочен тако да ни један народ не може да га прихвати, што су, они који су га сачинили, касније и сами признали.

– Ми смо били земља која је мала по површини и по броју становника, али велика по карактеру, велика по духу, велика по отпору који смо пружили окупацији. И данас имамо права да будемо први у реду суверенистичког таласа. Први у реду оних који позивају на очување међународног права. Први у реду оних који позивају да није време да једни друге засипамо ракетама, пројектилима и да над било чијим небом лете туђи дронови.

Стаменковски је поручила да 21. век треба да буде век у којем ћемо чувати животе све наше дечице, породица, младости, будућности.

– Да ово буде век договора, помирења, братске љубави, солидарности, економског повезивања, културне сарадње. То су вредности на којима Србија данас почива и у које ми као народ верујемо.

Додала је да се Србија данас бори да се што више деце рађа и да је то најбољи начин да пошаљемо поруку да нас нису поразили.

– Драга децо, невине жртве, Србија се данас бори да нас има више, да се деца рађају. Некако ваљда мислимо да је то најбољи начин да пошаљемо поруку да нас нису поразили.

Србија, како је додала, смрт побеђује новим животом, а заборав побеђује културом памћења.

– Никада нећемо заборавити шта су нам урадили и увек ћемо се трудити да будемо земља која поштује своје страдање и чува своју историју упркос томе што је све чињено да нам промене код и избришу памћење. Србија памти, поштује и чува успомену на све наше страдале.

Навела је да Србија није заборавила три страдала члана породице Гаши са подручја АП КиМ, ни малу Бојану, ни Милицу Ракић, као симбол страдања све наше дечице, ни Сању Миленковић, која је могла бити данас познати и признати математичар.

Такође, додала је да нису заборављна ни сва она деца која нису рођена због НАТО бомбардовања.

– Нисмо заборавили да је Љиљана Спасић на нишкој пијаци под касетним бомбама страдала у осмом месецу трудноће. Нисмо заборавили на сваки увели цвет, на сваки угашени пламен. Нисмо заборавили на њихове осмехе, на њихово превремено скраћено детињство. Нисмо заборавили на то да би данас Милица имала 30 година и да би била овде са нама и међу нама. Нисмо заборавили ни то да су вас, драга децо, наши анђели, звали „колатералном штетом“ – закључила је Милица Ђурђевић Стаменковски.

Учесници свечаности у Ташмајданском парку након полагња венаца минутом ћутања одали су пошту страдалој деци у НАТО бомбардовању, а потом је дечији хор Основне школе „Милан Ракић“ извео химну.

Једна од ученица изрецитовала је песму „Чико ја те гледам са неба“ коју је Добрица Ерић написао у знак сећања на Милицу Ракић и сву децу страдалу у НАТО бомбардовању 1999. године.

Агресија НАТО на Србију, односно тадашњу СР Југославију почела је пре 27 година, 24. марта 1999. године у 19.53 часова.

Према подацима Министарства одбране Србије, током НАТО агресије убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а рањена су 5.173 војника и полицајца. Погинуло је око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, а рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце.

бомбардовање срј, годишњица нато агресије, дете, деца, милица ђурђевић стаменковски, нато агресија, нато бомбардовање 1999., полагање венаца