Парламентарни избори у Мађарској представљају једну од најзначајнијих политичких тема, како за Србију, тако и за Европу, а разлог је то што се Орбан перципира као један од најизраженијих и најактивнијих самосталних лидера у Европској унији
Мађарски парламентарни избори који се одржавају 12. априла нису обично гласање у једној чланици Европске уније већ политички тест који може имати шире последице.
У Будимпешти се не одлучује само о томе ко ће формирати владу, већ и да ли суверенистичка политика у Европи има снагу да побеђује.
Зато се на предстојећим изборима пажљиво мери сваки Орбанов потез и свака слабост опозиције.
Орбанова битка
Виктор Орбан није само мађарски премијер. Он је симбол једног политичког правца који инсистира на државном суверенитету, заштити националних интереса, отпору бриселској администрацији и праву државе да сама одлучује о својој политици.
Орбанова предност није само у искуству, већ у томе што је током година изградио јасан и препознатљив политички модел. Док је велики део европске политичке класе прихватао наметнуте шаблоне, Орбан је градио позицију лидера који не пристаје да Мађарска буде пуки извршилац туђих одлука. То га је довело у сукоб са вриселском бирократијом и због тога данас има тежину коју мало ко у Европи може да игнорише.
Са друге стране, Петер Мађар је први озбиљнији изазивач после дужег времена. Није реч о још једном опозиционару који ће ући у кампању да би изгубио са пристојном разликом и после тога нестао из фокуса. Његов раст показује да у Мађарској постоји део бирача који после дуге доминације Фидеса жели преокрет.
Европски улог
Ипак, суштина ових избора није само у смени или опстанку власти. Суштина је у томе да ли Орбанов суверенистички модел и даље има политичку енергију. Ако победи, то неће бити само још један изборни тријумф, већ доказ да политика суверенитета, упркос свим нападима, није истрошена. Ако ослаби или изгуби, многи ће то представити као сигнал да Европа поново затвара врата сваком отпору према Бриселском диктату.
Зато ће се у Будимпешти гласати много шире него што изгледа на први поглед. За Мађарску, то је избор између континуитета и политичког преокрета. За Европу, то је питање да ли још има простора за лидере који одбијају да државу сведу на административну филијалу већих центара моћи.
У том смислу, Орбан не брани само власт. Он брани и идеју да национална држава у Европи још није рекла последњу реч.
Шпијунска афера пред изборе
Мађарски премијер Виктор Орбан наложио је хитну истрагу поводом наводног шпијунирања министра спољних послова Петера Сијарта, оценивши то као озбиљан напад на државу.
Повод за реакцију је аудио-снимак који је објавио портал Мандинер, а на којем новинар Саболч Пањи признаје да је страним обавештајним службама доставио Сијартове бројеве телефона.
Виктор Орбан није само мађарски премијер. Он је симбол једног политичког правца који инсистира на државном суверенитету
Орбан је истрагу поверио министру правде, док се у медијима истичу везе новинара са Украјинским обавештајним круговима.
Сијарто је изјавио да је запањујуће учешће домаћег новинара у пресретању комуникација, нагласивши да Пањи припада ужем кругу опозиционе странке Тиса. Према речима државног секретара Золтана Ковача, снимак открива координисану операцију и озбиљан безбедносни пропуст у врху дипломатије.
Влада тврди да ови притисци неће променити њихову политику према Украјини и ЕУ, поручујући да ће грађани на предстојећим изборима одлучити о миру и безбедности земље, упркос деловању тајних служби и страних утицаја.
ФОТО: Attila KISBENEDEK / AFP / ProfimediaКонтраоптужбе
Оптужбе за шпијунажу долазе и са друге стране. „Вашингтон пост“ је у суботу такође објавио да је руска Спољна обавештајна служба радила на организовању покушаја атентата на Орбана, кроз операцију названу „мењач игре“ у покушају да повећа његове шансе за победу на предстојећим парламентарним изборима.
Сијарто је наводно током пауза на састанцима ЕУ звао свог руског колегу Сергеја Лаврова како би га обавестио о томе шта је разговарано међу лидерима ЕУ, наводи се у извештају, сугеришући могуће правце деловања за руске власти. Према неименованом безбедносном извору листа, „сваки појединачни састанак ЕУ годинама је у основи имао Москву иза стола“.
Пољски премијер Доналд Туск коментарисао је те извештаје.
„Вест да Орбанови људи обавештавају Москву о састанцима Савета ЕУ до најситнијих детаља не би требало никога да изненади. Сумњамо на то већ дуго. То је један од разлога што говорим само када је то строго неопходно и кажем само онолико колико је потребно“, написао је Туск у објави на друштвеној мрежи Икс (X).
На тој друштвеној мрежи реаговао је и мађарски министар спољних послова, одбацујући извештаје „Вашингтон поста“ као лажне и сугеришући да су имали за циљ да подрже опозициону странку Тиса, Петера Мађара уочи парламентарних избора у Мађарској у априлу.
„Лажне вести као и увек. Говорите лажи како бисте подржали странку Тиса да има проратну марионетску владу у Мађарској“, написао је Сијарто.
Занимљиво је навести да у овим изборима украјински председник Владимир Зеленски активно подржава Орбанову опозицију, колико због његовог противљења пружања војне помоћи тој земљи, толико и због вета који је Мађарска уложила на предложени ЕУ зајам од 90 милијарди евра намењен Украјини.
ИЗБОРНА ДИНАМИКА
- Парламентарни избори у Мађарској одржаће се 12. априла ове године;
- Од увођења вишестраначја, након пада комунизма 1989. Мађарска није имала ванредне парламентарне изборе;
- Од 1990. када су одржани први демократски избори, изборни циклуси одвијају се редовно, на сваке четири године;
- То је последица специфичности мађарске политичке културе и изборног система, који је мешовит и раније је био веома компликован.
